Cela mladost u jednoj torbi

Volim svoj blog, ali on nikada neće imati vrednost torbe u kojoj su moje sveske. Cela jedna mladost može da stane u jednu torbu, imam dokaz za to.  Puna je mojih ispisanih misli, moje blago koje ne može da se izbriše pritiskom na dugme. Čitam i shvatam da se od onda gotovo uopšte nisam promenila po pitanju svojih razmišljanja i stavova.

Onda malo pogledam oko sebe. Prosto me zaboli duša kada vidim koliko beznađa ima među mladim ljudima. Mislim na zaista mlade, one koji su blizu i preko 18. Nemoguće da je ovo vreme toliko strašnije od onog kada sam ja bila u njihovim godinama. Svako vreme ima svoje breme, razumem ja to, ali opet sa druge strane sve je stvar stava i ličnosti.

To su godine kada mislimo da smo veliki, odrasli, zreli, pametni i da sve znamo. Kada se sada osvrnem unazad, mogu samo reći da sam tada zaista bila velika, odrasla, zrela, pametna i da sam sve znala. Postavljam sebi pitanje, da li sam onda uopšte napredovala od onda, kada se u mojoj glavi ništa nije promenilo?

24. januar, 1993. godina 00:49 nedelja

Ne postoji način, saznati sve, ne postoji način znati sve sa 18 godina. Postoji samo mogućnost postepeno dolaziti do saznanja da je život čudan i zajeban. Ne znam mnogo toga, ali i znam mnogo više, mnogo više nego što bi trebalo da znam.

Sve za šta mi se pružila mogućnost sam do sada probala, a što nisam probaću i daću sve od sebe da napravim još dosta grešaka, jer samo će moje greške i ludosti ostati moje. Moje greške će me učiniti pametnijom, više ću ceniti život. Sve ostalo će se zaboraviti, sve dobro će uzeti drugi. Valjda je čovek rođen da daje i uzima. Daje sebe, uzima druge, a uvek su ljudi spremniji da uzmu dobro, a da loše ostave.

Još sam ranije rekla da se u životu samo neću jebati za pare i pucati u venu, a sve ostalo ću da probam da uradim. Ma neću samo probati, iskočiću i ja iz voza, popeću se na toranj od toplane, vrištaću na sred časa, plakaću jednom na sred ulice, skočiću zadnji prelom, otićiću jednom u Australiju, postaću padobranac kad tad, probaću hašiš, kupaću se na otvorenom bazenu u novembru, voleću „ludaka“, pustiću da se „ludak“ zaljubi u mene, iskockaću 11 karti bez deljenja na poker aparatu, i uradiću još najmanje 1000 stvari koje su drugima glupost. E baš hoću!

Ko zna u šta ću se sve uvaliti? Ko zna kakve će biti posledice i da li će ih biti? Da li ću imati dovoljno sreće da pregazim sve sranje ovoga sveta? Ne bojim se ničega. U ostalom i nije važno šta će biti sutra, samo sada je važno, a ja želim samo malo više sreće i ništa više. Biće mi dobro, samo da živim. Samo da me niko ne ubije, sve ostalo ću lako. Uvek dođe sutra kada je čovek živ.

Možda ne lako, ali ja uvek idem dalje. Sama ili sa nekim probiću se kroz ovaj život. Ponekad poželim da zaustavim vreme u jednom jedinom trenutku, da stane to prokleto vreme i da bar na 5 minuta znam da sam jača od vremena, ali nisam i ne mogu biti i zato ću uvek ići dalje u novo sutra, sama ili sa nekim ići ću dalje, jer jaka sam i hrabra i niko mi ništa ne može.

Sve mi je jasno i sve već sada znam. Proćiće sve, a onda nekada, voleću i voleće neko mene i biće sve onako kako ja hoću. Sve što bude u mojim rukama biće kako ja hoću i nije važno u šta sam se sve uvalila pre toga i nisu važne posledice i da li je u redu popeti se na toranj od toplane. Imaću sreće da pregazim sve sranje ovoga sveta i imaću jednom svoju porodicu, imaću decu, imaću ljubav, imaću sve. Imaću sve, jer ja tako hoću! 02:20

Sada kada ovo pročitam, čini mi se kao da sam juče napisala. Ne zato što je vreme brzo prošlo, već zato što i danas isto tako mislim. Nema mesta za beznađe, pa ma kako nam se život činio nepravedan u nekim trenucima. Najvažnije je znati šta nećemo u životu. 😉

Advertisements

Posted on 01/04/2010, in Boje su u nama, ISTORIJA JEDNOG ŽIVOTA, Snovi, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 34 коментара.

  1. uuuu jeeeebooooteeeee..stvarno sam za tren pomislio da si ovo napisala prije deset minuta 😉

    nisi se promjenila ni za jotu, as far as I can see 😉

    Свиђа ми се

  2. Milko nisam ovo dugo čitala, prosto ni sama ne mogu da verujem da sam tada u svojoj glavi čvrsto zacrtala neke stvari i da je tako ostalo, ali činjenica je da jeste tako.

    Свиђа ми се

  3. Odlicna ideja. Delovi tvog dnevnika, vrlo originalno. Ja nisam bio takav sa 18 godina, tako da stoji tvoja recenica „Sve zavisi od stava i licnosti“. Neko je oprezniji, neko hoce sve i odmah, neko nece nikada nista, ali mislim da je to sto imas u toj toj torbi neprocenjivo…

    Свиђа ми се

  4. Nisi se promenila koliko citam i vidim, ja jesam, i nemam pojma ko je bila ta zelena od pre 20 i vise godina, sada je neka druga sa pocetkom od tada, ali menjamo se…bar ja, meni bi bilo dosadno da sam uvek ista 😀

    Свиђа ми се

  5. Sopran, dobro je što nismo svi isti. Svet bi bio dosadan. 🙂 😉

    Свиђа ми се

  6. Zelena meni bi verovatno bilo dosadno da sam se promenila, jer mi je tada bilo jako zanimljivo da otkrivam nove stvari, pa sam to i zadržala. Nego, kada bih se sada popela na toranj od toplane verovatno bih završila u Lazi. 😆

    Свиђа ми се

  7. Pa čuj, ja sam bio malo ovde, pa malo na Zapadu, i mogu ti reći da kad sam bio ovde, 83, 84, 85 godina prošlog veka, dobijem platu i idem dole na more i plandujem dve-tri nedelje! Danas? Neću ni da pitam mlade. Otići na more od mesečne plate, danas znači da imaš posla koji je relativno dobro plaćen i bolje da ne pitam mlade, jer nije pitanje stava ni ličnosti da se ima dobar posao i dobra plata! Naravno, postoji još gomila stvari koja rastura ovu tematiku koja je besumnje zaslužila dve ili više nedelja razgovora i verujem da bi smo mi bili pametniji, ali klinci od osamnaest i više godina i dalje bi bili bez para i bez posla i bez mogućnosti da osete slobodu odluke da se iznenada krene na more kada se primi plata. Razlika je toliko ogromna da se razdaljina meri u onoliko godina koliko sam ja tada imao na mladalačkim plećima. Lepi pozdravi!

    Свиђа ми се

  8. 🙂 Bolje onda da se umjesto bloga latiš kamere, i kreneš polako snimati jedan autobiografski filmić.. 😉

    Свиђа ми се

  9. Vaooo, Charolijo, mislim da si zadovoljna sobom kada to pročitaš i shvatiš da nisi uopšte odstupila od sebe same! Odličan tekst i veoma zanimljivo koliko toga čovek ostvari ako samo sebi dovoljno jako zacrta!!! I…mnogo mi se svidja ono „uvek dodje sutra ako je čovek živ“ 🙂

    Свиђа ми се

  10. Ja sam ostao lud ko pre dvadeset godina i ponosim se time. Medjutim, sada sam malo ozbiljnije lud nego tada,lol…Bem ti godine..
    Super ti ovo podseecanje…

    Свиђа ми се

  11. Stevo da te samo podsetim da je ovaj tekst pisan ’93., ako je kada izgledalo beznadežno živeti, učiti, planirati i stvarati u ovoj zemlji bilo je tada, ali ne svima, ne meni.

    Свиђа ми се

  12. Milko pošto mi pisanje knjige nikako ne polazi za rukom, možda i snimim nešto. 😆

    Свиђа ми се

  13. Jesam Kokice zadovoljna, ali se sa druge strane pitam jesam li uopšte napredovala u nekom svom razvoju od onda? 😀

    Свиђа ми се

  14. Deda prvo smo ustanovili da smo izlapeli i prosenilili, a sad još i da smo ludi, šta li ćemo treće da utvrdimo? 😀 Ozbiljno lud, boga mi to je već dijagnoza. 😆

    Свиђа ми се

  15. Šta bi više da napreduješ, kada si sve znala onda? 😉

    Свиђа ми се

  16. electrasdreams

    Slusaj sele po znaku, mi takvi kakvi smo od rodjenja do smrti imamo stavove i misljenje. Ne promeni se tu mnogo, mozda samo kasnije na drugaciji nacin iskazujemo ono sto osecamo. Takvi smo ti mi.

    Свиђа ми се

  17. Čarolijo,
    iskreno, ja ostado’ otvorenih usta. Šta god da kažem, biće overdoza :). Poštovanje i divljenje.

    @ElectrasDreams,
    ako nisam indiskretna, koji je to znak? 🙂

    Свиђа ми се

  18. Razumem, imam i ja takve sveske.
    Ali s tom razlikom što sam se ja dosta promenila pa neke stvari kao da je pisao neko drugi a ne ja 🙂

    Свиђа ми се

  19. Charolija, ovo je divno, još je lepše što si ti i ostala takva bez obzira na godine i na sve ono na šta si verovatno nailazila u životu.
    Nemoj se nikad menjati! 🙂 Baš to je Charolija kakvu ja poznajem i kakvu zamišljam. Nije ni nick bez razloga baš taj :))))

    Свиђа ми се

  20. Nešto se baš i ne sećam šta sam ja želela sa 18.
    Ti si imala jasnu viziju i ostvaruješ jedno po jedno, što si zacrtala.

    Neću da sam penzioner, neću da me tretiraju kao babetinu i neću da sam nezadovoljna zato što mi je stalno prazan novčanik! E, sad baš radim na tome da sve dodje na svoje mesto!

    Srećno! 🙂

    Свиђа ми се

  21. @ DudaEliksir,
    ne možete biti baba i da hoćete, sad ću da vam objasnim teoriju mog matorog (79 godina):

    drugarice su odavno ukinute, gospođe nisu u modi, ostale su samo devojke i devojčice.

    Dakle, vi i ja pripadamo kategoriji devojaka, koliko mogu po slici da procenim :).

    Izvinjavam se ostalim gošćama što procenjujem, ali samo za Veru znam da je takođe devojka (par godina starija od mene), a druge mi deluju da su devojčice :))).

    Свиђа ми се

  22. Elektra verovatno stvarno ima veze i sa horoskopom. Ne bih menjala ovaj naš znak ni za šta na svetu. 🙂 U nekim malo kasnijim godinama malo više do izražaja dolazi podznak, ali one naše glavne crte ostaju da nas obeležavaju do kraja života. Uživajmo. 😉

    Свиђа ми се

  23. Dobrodošla Borislava 🙂 Taj znak koji donosi svašta nešto lepo njegovim „vlasnicima“ su Blizanci. „Kako ćemo, lako ćemo.“ 😀

    Neki nas ne vole, kažu dvolični smo, jesmo, ali ne u smislu da smo pokvareni, ne da jedno mislimo, a da drugo radimo i slično, već brzo se prilagođavamo. Iz nekog bedaka, čas posla se izdignemo i oraspoložimo, a najtačnije što je iko rekao o Blizancima je da stalno kasnimo.

    Ja kažem da nikada nigde ne žurim, ali uvek svuda stignem. 😆

    Свиђа ми се

  24. Breskvice verujem da svi mi koji pišemo blogove ovakvog tipa smo prvo piskarali po sveskama. 😉

    Свиђа ми се

  25. Verkić hvala ti. Sve ono što me je snašlo u životu me je samo činilo jačom. Ne dam se. 😉

    Свиђа ми се

  26. Duda nam je još jedna blizančica. Svetli primer kako nam godine ne mogu ništa. 😀

    Свиђа ми се

  27. @Čarolijo,
    hvala na dobrodošlici :), bolje vas našla.

    Meni se upravo desilo verovatno 300-ti put u životu da se u grupi nepoznatih ljudi obratim upravo blizancima – ja sam vodolija :). Kao što svakako znate, meni to nije nešto iznenađujuće…:).

    O blizancima imam izuzetno mišljenje: u prethodnih 20-tak godina, od recimo bar desetak saradnika sa kojima sam svaki dan u kontaktu, iako su se menjali neprekidno tokom godina, u svako doba je bilo bar četvoro da su blizanci, kao da sam ih po tome birala :).

    Ostalo su bile (pretežno) device… znate oni što idu za vama da vam skinu konac sa majice ili obrišu BAŠ TU mrvu prašine sa zavese, iako su tu samo u prolazu kao konsultanti ili slično…LOL.

    Molim ako ima neka devica da se ne uvredi – ovi „moji“ su sjajni ljudi, i iako se od njihove pedanterije nekad ne da živeti 🙂 – pogotovo ako su stresirani, u poslu su savršeni, i to svaki jedan put.

    Dakle, biti blizanac je za mene samo kvalitet, jer su jedino oni osim mene mogli da drže istovremeno 8 stvari pod kontrolom i još 23 da nadgledaju sa strane, lol. Opet izvinjenje ostalima, ali živa istina… Jedino im ponekad brzo dosadi.

    Od ostalih znakova oko mene, bez izuzetka su škorpioni, dakle – tih nekoliko znakova su u mojoj struci, kao da drugih i nema; jednom su mi objasnili zašto-kako, ali – zaboravih…

    A ako smem još da dodam – kad pogledam unazad, ja sam se pretežno prvo „prikazivala“ kao podznak (bik) dugi niz godina; vodolija je tek sada skoro onako kako jeste, lol. Dakle, nije išao prvo znak – kao spoljna prezentacija, pa podznak, nego obrnuto.

    Jedino je mali problemčić što u ovim godinama ovo moje fizičko telo već teže prati sve ono što vodolija namisli, pa mi treba sve više i više vežbanja i vođenja računa o tom vozilu :).

    Vi meni delujete kao vrlo ubedljiv blizanac, ako smem da kažem :).

    A post je fenomenalan, još jednom… Merkur, Bože :). Mada ja baš volim jako svoju uransku prirodu, često mi je od velike koristi, lol…

    @Zelena vrata,
    ali ONAJ naš mesec u lavu….:):).

    Свиђа ми се

  28. Bože, kako zaboravih.
    Srećan rođendan Ani :).

    http://tinyurl.com/3az3wp

    Свиђа ми се

  29. Uf, zaboravna: dragoj Ani srećan rođendan, od srca :).

    http://tinyurl.com/3az3wp

    Свиђа ми се

  30. Borislava pre svega jedna molba, mada mi se možda samo i učinilo 😉 Molim bez persiranja. 🙂 Nekako mi je to pravilo na blogu.

    Vodolije i blizanci se baš odlično slažu i dopunjavaju. Evo u zadnjem postu predlog za igru, pa ako hoćeš pošalji podatke da se igramo malo. 🙂

    Свиђа ми се

  31. Hvala, eto mene :).
    A za ne-persiranje ću jako da se trudim, stara navika od drila iz srednje škole :).

    Свиђа ми се

  32. zatekla si me s ovim postom…uuuuh
    idi skoci s onog tornja il dimnjaka breee
    nemam nista vise reci …cutim tu malo kod tebe…

    Свиђа ми се

  33. Sanjar ako ti prija da malo otćutiš ovde, ti se lepo smesti, pa iskuliraj, ovde je sve dozvoljeno. 😉

    Свиђа ми се

  1. Повратни пинг: #pratipetak #followfriday pored svih „napada“ ipak napisan! « Uspesi, padovi i život uopšte

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s