Pravopis srpskog jezika

Beše davno kada sam u školi učila kako se šta piše i zašto baš tako. Zašto, to i nije bio moj problem, bilo je važno naučiti osnovna pravila pravopisa. Od tada, pa sve do ovih dana stalno nešto pišem i često budem u nedoumici kako je pravilno nešto napisati. Kada ne znam tačno kako šta treba da napišem, onda to i ne napišem ili zamenim sa rečima koje znam. Meni je to važno, ali ima onih kojima nije važno ili žive u zabludi, pa piše kako je ko naučio ili nije.

Greške u kucanju mi ne smetaju, ali greške u pravopisu mi često „bodu“ oči. U stvari ima i jedna greška u kucanju koju ljudi često prave, a meni smeta. To je pravilo, da se posle svakog znaka interpunkcije stavlja razmak. Naravno da prilikom brzog kucanja dođe i do propusta, ali smeta mi kada je to očigledno iz teksta u tekst.

Sa druge strane ne mislim da svako ko piše blog treba da ima svog lektora, nismo svi pisci i novinari, važno je pisati, ali je važno i bar elementarno „ispratiti“ pravila našeg lepog jezika. Različiti ljudi, različiti stilovi pisanja, a o ukusima se ne raspravlja, ali zato potrudimo se da bar malo pravilnije pišemo.

Ne želim ovde da govorim o pisanju stranih reči i izraza koji su sve učestaliji, što je i normalno, to ću ostaviti za neki drugi put, kada i sama budem više o tome saznala. Ovde možete pronaći osnovne stvari o pravopisu. Nikad nije na odmet podsetiti se osnovne škole. Naravno da ne znam sve, to sam već rekla i nije mi namera da pametujem nekome nešto, ali mislim da nije sramota pitati, potražiti i potruditi se.

Postoje reči koje se u pojedinim krajevima, verovatno od pamtiveka neispravno govore, pa ih ljudi tako i pišu, ali kada pročitam „valda“ u tekstu koji prati ostala pravopisna pravila, dođe mi da nekako dodam ono „j“ koje nedostaje. Pravilno je „valjda“, pa ako koga zanima može da primeni.

Pravilno je: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može…; izuzev odričnih glagola neću, nemam, nemoj i nisam.

Mnogi greše i prilikom korišćenja reči „sve“, umesto koje stavljaju „svo“.

Pravilno je:

– muški rod (jednina/množina): sav/svi

– ženski rod (jednina/množina): sva/sve

– srednji rod (jednina/množina): sve/sva.

Pravilno je: „ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim…“, pa sledeće: „da li, hoćeš li, imaš li, da li bi mi…“, sa upitnikom na kraju rečenice naravno. Ima još puno toga, ali ovo što sam navela su najčešće greške koje srećem čitajući blogove.

Da, i još nešto. Kada pročitam ovakvo pitanje digne mi se kosa na glavi, primera radi: „Jer si išao na posao danas?“. Pravilno je: „Jesi li išao na posao danas?“, a može i „Je l’ si išao na posao danas?“. Nigde tu nema mesta za „jer“. Nerviram se i kada ovo stavljam kao primer.

Srpski jezik je naše nasleđeno bogatstvo i moramo ga čuvati, jer kakve se sve stvari dešavaju kod nas, postoji mogućnost da vremenom i „umre“. Volim kada pročitam priču pisanu izvornim vranjanskim, piroćanskim, niškim… i tu nikada nemam zamerki, već čitam sa oduševljenjem. Oni čuvaju ono što su vremenom stekli, ali verujem da svaki od tih pisaca zna šta je pravilno i kada je potrebno da upotrebi u pisanju i govoru.

Za kraj jedna anegdota. Kada se nekom vojniku porodila supruga, primio je telegram sledeće sadržine: „Porođaj je protekao u redu, zajedno s Branislavom, pozdravlja te tvoja Milica“. On se našao u nedomici da li je dobio sina ili ćerku (Branislav ili Branislava). Njegov drug, Piroćanac, tada mu predočava prednosti svog narečja, jer tamo ne bi bilo nejasnoća. U slučaju ćerke sporni deo bi glasio „zajedno s Branislavu“, a u slučaju sina „zajedno s Branislava“. 🙂

Na ovoj stranici sam pronašla nekoliko korisnih linkova, a otvorila sam i stranicu Pravopis kod sebe na blogu, pa kada zatreba da mi bude blizu, a možda ponekad i vama posluži. Nije loše bar se podsetiti. 😉