Papirče iz džepa

Imam svašta da vam ispričam, međutim dugujem i sebi i vama nešto što sam obećala. Obećala sam verovatno puno toga, ali jedno po jedno. Negde u avgustu ove godine sam vam rekla da vučem u svom džepu jedan papir na koji sam nabacala neke svoje misli.

Papir koji sam ispisala u busu dok je Ivan bio u bolnici. Verovatno je sada pravo vreme za to. Ima još malo vremena do Nove Godine, pa neka ovo ostane u ovoj staroj. Prepisaću sa papirčeta na brzinu, pa neka ga neka stoji post, kao prisećanje na jedan težak period i kao podrstrek za sve ono što dolazi.

22. avgust, 2009. 11h 30min

Znate li gde je Padinska Skela? 14 km od Pančevačkog mosta ka Zrenjaninu.  Već nekoliko dana prelazim tu relaciju i vreme provedeno u busu mi izgleda kao večnost. Do Bogoslovije pola sata, pa do Kliničkog centra 74-kom još jedno 20 minuta.

O čemu sve razmišljam, nemoguće je zapamtiti, ali danas sam odlučila da vreme prekratim pisanjem. Dobra stara sveska i olovka.

Kada se neke stvari izdešavaju u životu kao meni u zadnjih mesec dana, čovek se zapita „šta me je ovo spopalo?“… ali ne i ja. Sve je to život.

Stvar je u tome što kada se sve sabere i oduzme u životu ima više stvari koje mi ljudi shvatamo kao problem i muku, a manje onih koje nas čine srećnim i nasmejanim.

Period između dva problema, treba provesti na najlepši mogući način, bez straha i isčekivanja nečega što je loše. Loše svakako dođe, strepeli mi ili ne. Zato biram da opušteno uživam  u životu kada problema nema, ne razmišljajući o tome šta sve može da se desi.

Sve ono što treba iz ko zna kog razloga da se dogodi, to će se i dogoditi. Neke stvari ne mogu da promenim i zato sa osmehom i sva razdragana im idem u susret.

Znate kako kažu „…sudbinu ne treba izazivati“, ali sve ono što ne mogu da promenim, što ne zavisi od mene i što se jednostavno dešava, prihvatam.

Ne postoje dve Ivane. Nema odstupanja, zatvaranja očiju, foliranja. To rade kukavice, a ja kukavica nisam i zato te tzv. Ivane spajam u jednu sada i zauvek.

Pre neki dan sam u jednom ovakvom busu u kome se i sada nalazim, doživela otkrovenje, shvativši, ali onako iz dubine svoje duše da su život problemi, ali da nas ti problemi oplemenjuju i sam život nam čine lepšim. Ništa novo mnogima, ali meni je to mnogo značilo.

Problemi  nam oplemenjuju život, samo u slučaju da nismo gnevni. Ako je čovek gnevan, besan i ljut na život, Boga, ljude ili neki uzrok situacije u kojoj se našao, on samo još više ide unazad, pada dole i sve teže mu je da ispliva.

Teško mi je da vam objasnim ono što hoću, ali valjda su to neke stvari koje je nemoguće opisati.

Sve treba da prihvatimo onako kako jeste, da se hrabro suprostavimo, da budemo srećni što nije gore i da idemo napred.

Hvala Bogu deca su zdrava, Ivan je preživeo, ja sam se suočila sa sobom.  Idemo dalje.

11h 56min

Advertisements

Posted on 24/12/2009, in Boje su u nama, SVAŠTA NEŠTO. Bookmark the permalink. 28 коментара.

  1. Uvek sam se pitala zbog čega pouke izvlačimo samo kada se dogodi nešto ružno? Izgleda da mentalno odrastamo upravo zahvaljujući poteškoćama – one su te koje nas guraju napred. Odličan post, Čaro, svaka ti je na mestu.

    Свиђа ми се

  2. Nikad se ne treba boriti protiv nečega, nego za nešto, tek tada dolaze lepe stvari. Ne borimo se protiv pušenja nego za zdrav život, ne borimo se protiv bolesti nego za ozdravljenje. Ovo je samo primer o kojem sam mnogo puta čitala i verujem da su ljudi u pravu, a vidim da i ti to isto radiš i veruješ u to. To se zove hrabrost i vera da smo sposobni sami sebi promeniti život na bolje a ti to sve imaš. I hrabrost i veru zato i ideš samo napred.

    Свиђа ми се

  3. Hvala Džejn, u teškim trenucima uspemo da izvučemo iz sebe i ono što smo mislili da nemamo. Nekako su sve to iskušenja koja nas nadograđuju na mnogo načina.

    Свиђа ми се

  4. Verkić mišljenja sam da samo sami sebi i možemo promeniti život, da li bolje ili na gore zavisi samo od nas. 🙂

    Свиђа ми се

  5. Baš juče nekome spomenuh kako na Tibetu imaju jednu izreku koja kaže nešto kao: „Hvala ti, Bože, na svim problemima u koje si me uvalio“ 😀 Prezirem izlizane fraze, ali zaista je tačna ona stara koja kaže da ono što te ne ubije, čini te jačim. I ja sam često u situacijama vezanim za struku/školu/posao uvek biram onaj teži put; tako više naučim, tako napredujem i nadograđujem svoje znanje i iskustvo. Kontam da se to može na sličan način primeniti u mnogim drugim oblastima života. Bez muke nema nauke 😉 Svako sranje shvatiš kao školu, plus ako proživiš zajedno sa nekim to sranje, ono vas još više zbliži (ako vas pre toga ne rasturi, naravno 😀 ), pa nekako i ono dobije svoj smisao i pozitivnu stranu. Otkud znam, mlad sam, možda me za 10, 15, 20 godina sve to smori i ubije u pojam…

    Свиђа ми се

  6. Sad Clown što mlađi shvatiš sve ovo, onda sve drugo što dođe „padne“ lakše.

    Zamislimo da je sve u životu „boza“… bili bismo prazni i krhki, ovako se čeličimo iz problema u problem.

    Свиђа ми се

  7. vazno je da je to ostalo iza vas i da je sve proslo kako treba.
    cesto pravimo retrospektivu teskog perioda, ali nikad, veruj mi ne izvucemo ono sto je najbitnije – da se ne nerviramo – a kako da se covek ne nervira u ovakvim turbulentnim vremenima. Pozz

    Свиђа ми се

  8. Uglavnom, do sada smo sami rešavali probleme, a čini se da smo i pre ovoga mi rešavali i sasvim je izvesno da ćemo i nadalje mi sami rešavati i probleme i kadgod to mogli pričinjavati srećne trenutke onima koje volimo ili možda malo manje volimo; takav je sled dogadjaja, mi samo hodamo po njemu ili njima.

    Свиђа ми се

  9. Ivane ovo papirče mi je stvarno stajalo u džepu sve do sada. Imala sam potrebu da to podelim sa svima, mada nisam napisala tačno ono što sam osećala i htela. Nekako nisam umela, ali mislim da je najvažnije da znam šta sam htela da kažem.

    Vremenom polako učim da se ne nerviram. Prihvatam sve ono što me zadesi, rešavam ono što umem i pičim dalje.

    Свиђа ми се

  10. Tačno tako Stevo. Svakom je njegova muka najveća. 😉

    Свиђа ми се

  11. Neka si napisala, neka sve to ostane u ovoj godini…za vama.
    Tvoja hrabrost i sposobnost su da se uhvatis sa svim tim stvarima u kostac i ides dalje….jer moras, jer iza tebe stoji neko zbog koga trebas i moras…
    Zelim vam puno radosti u novoj godini .
    pozz
    😀

    Свиђа ми се

  12. Saro, ti si jedan od mojih najoomiljenijih likova na netu. Malo ko nosi sa sobom sve ono što ti nosiš i donosiš kod nas koje posećuješ. Hvala ti. 🙂

    Свиђа ми се

  13. veshtichanstvena

    „Boze, podaj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu i mudrosti – da uvek umem da ih razlikujem“

    To je recenica kojom se rukovodim, a mislim da je u njoj i sustina onoga sto si zelela reci u svom tekstu…

    Свиђа ми се

  14. Ma, sve što si rekla je na mestu. Jedino što svi treba da NAUČIMO da su život I PROBLEMI ali, da uvek postoji rešenje, samo ga treba prepoznati. A to možemo samo mirnim putem, bez panike!
    I odlično je to sto si se suočila sa sobom, jer to je najvažnije! 🙂

    Свиђа ми се

  15. Obostrana je to omiljenost 😀
    Hvala ti!

    Свиђа ми се

  16. Ti si jedna od retkih koja razmislja na taj nacin i ima tu sposobnost da u teskim trenucima misli ispravno i ne sazaljeva sudbinu i bla, bla…mislim da si tu zdravu pamet (ponekad doduse 😛 ), dobila uz ljubav koju si sponzala i ljubav prema zivotu i to te odrzava.
    Ti si moj Bily Idoll jebote 😀
    Ostanite takvi dok vas ima!

    Свиђа ми се

  17. kada smo prvi put granatirani, kada mi je prvi put zapucalo oko glave shvatila sam koliko sam srećna što imam ruke, oči, noge. Pa sam se upitala jesam li sebična kada samo o sebi mislim.
    Kako su me samo da znaš teški dani i mučne situacije čeličile i oblikovale moju dušu, kao da je od plastelina.
    Naučila sam da postoji sudbina i „suđeni čas“ koji se izbježi ne može, ali da se dok smo živi moramo boriti i gledati sve sa vedrije strane.

    Suočiti se sa sobom, u sebi naći mir, velika je stvar Čarobna.
    Idemo dalje, život je lijep….

    Свиђа ми се

  18. Veco u pravu si, baš to htedoh reći. 🙂 U pravoslavnoj veri, a i u drugim verama, kao i u bibliji postoji mnogo izreka i mudrosti koje zaboravljamo, pa se iznova i iznova njima učimo, na sopstevnim primerima. Važno je jednom shvatiti. 😉

    Свиђа ми се

  19. Dudo problemi su sastavni deo života, pa ma kakvi bili. Rešenje su nam upravo smirenost i prihvatanje. 😉

    Свиђа ми се

  20. Saro hvala tebi. 🙂

    Свиђа ми се

  21. Dolly situacije u kojima si ti bila, a možda ne mogu ni da ih zamislim su one koje ljudima daju samo još više snage, vere i nade da će se izboriti za svoj život.

    Mislim da je sasvim prirodno prvo misliti na sebe, jer jedino tako kasnije možemo pomoći i drugima.

    Slažem se da svako ima svoju sudbinu i da se od nje pobeći ne može.

    Sigurna sam da sve ono što nas snađe u životu, iz situacije u situaciju od nas čini ono što postanemo, taj krug se zatvori tek onda kada i sami zatvorimo oči i odemo zauvek. Možda ne ni tada, to ne možemo znati.

    Postoje ljudi koje život miluje, ali sa druge strane oni ostaju prazni i pusti unutra, uskraćeni o saznanju šta je prava svrha života i življenja na ovoj zemlji.

    Свиђа ми се

  22. Dobra moja Zelena, neke stvari koje su se meni desile u životu sigurno je da ih niko ne bi poželeo za sebe, ali kako je jedno po jedno prolazilo, shvatala sam da je baš super što su se desile, jer sigurno ne bih postala ovakva kakva jesam da nisu. 😉

    Kako bi dobro bilo da sam Bily. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  23. Čovek (žena) vidi koliko je jak(a) tek kada je u problemu, kada ga stisnu muke i nevolje.

    Свиђа ми се

  24. nemam šta da dodam. blagosloven je čovek koji ume ovako da posmatra probleme. tačka. želim vam milion godina punih ovakve ljubavi jer je sve moguće čoveku koji ima ljubav!

    Свиђа ми се

  25. Suočavanje.
    Neko to radi brže, nekome treba više vremena.
    Različiti su i pristupi.

    Tvoji su sasvim na mestu, jedino se, čini mi se, tako zdravo može napred.

    U bolje sutra.

    Ono što se desilo juče je već prošlost na koju ne možemo da utičemo.
    Sutra je budućnost, koja je neizvesna i koju ne poznajemo ma koliko se trudili da je kreiramo po želji i meri.
    Danas je jedino važno.
    I kada danas rešimo sve što možemo, sutra će sigurno biti bolje.

    Свиђа ми се

  26. Bravo Charolijo!!! Divan stav o životu. Trudim se da ga se pridržavam. Prešla sam tušta i tma (mnogo toga, barem ja tako mislim) i ostala noramalna, hvala bogu. Takodje, slažem se da problemi oplemenjuju život, jer kada pregrmiš neke teške periode života shvatiš, da si mnogo toga naučio iz toga, da si zreliji, pametniji, mudriji. I da…kao što si rekla, samo ako mržnja i gnev nisu tvoje zvezde vodilje. Divno ti je to ceduljče i hvala što si ga podelila sa nama 🙂

    Свиђа ми се

  27. sad, moram da lanem. 😉 sve su nas pogrešno učili, valjda bolje nisu znali…

    ima nekolike stvari sa kojima se ne slažem.

    prvo, ništa što nam se dogodi, ne “zadesi nas“, to jest, sve smo sami stvorili, bilo da je loše il dobro. sve je naša kreacija i nekad na nju prosto nismo ponosni, pa kažemo da nas strefilo.

    život nije linearan, zato ne možemo da “idemo dalje“. postoji samo sad. od juče i sutra slaba vajda.

    život nije borba, nije rešavanje problema, nije bitka. prosto je u_živanje. i zezanje, ne problemi. ko vidi probleme, imaće ih, ko vidi zezanje, imaće ga.

    naravno da nije sve hanki-dori, to jest, sve je upravo onako kakvi smo – mi.

    živa bila. srećan ti blue moon i šta za njim sledi.

    Свиђа ми се

  1. Повратни пинг: Još jedan #pratipetak u nizu! « Uspesi, padovi i život uopšte

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s