Kako izlečiti lažova?

Svako od nas, članova ljudske populacije, kad tad u životu, dođe do saznanja da je život jedna velika zajebancija. Dobro jeste život zajeban, ali preživi se svašta, pa čovek ojača. I taman nekako dođeš u neku fazu, kada misliš da si naučio većinu toga, da više niko i ništa ne može da te povredi, svašta si prošao, video, „samo da je života i zdravlja“, desi se nešto što te pomeri iz temelja, kao najnaivnijeg tinejdžera.

Šta čovek može da uradi kada sazna da je neko ko mu je drag i blizak, lažov? Ne ono, malkice, nego patološka lažovčina. Iz laži u laž, pa kada ga uhvatiš u jednoj, on od te jedne napravi još pet? Ne možeš da okreneš leđa i odeš, ipak je to neko do koga vam je stalo na određen način, a sa druge strane se osećaš povređen i razočaran.

Na tu osobu gledam kao na nekog kome je potrebna pomoć. Nisam čak ni ljuta, samo sam neizmerno tužna. Boli me, bre.  Mislim da je patološkog lažova teško „izlečiti“, skoro nemoguće, kao i kleptomana, recimo.

U meni živi mali detektiv, koji ima svoj detektor laži i kada me neko laže, taj detektor toliko zapišti i zaječi, da ne postoji šansa da ga ignorišem. Tada mali detektiv kreće u akciju, za čas posla nađe činjenice, dokaze i motiv. U slučaju koji me trenutno muči, ne vidim motiv i to je ono što boli toliko. Kada nađem motiv, mogu da tražim i opravdanje za lažova, a u ovom slučaju motiv izostaje. Šta činiti?

Čime sam to zaslužila? Imam li razloga da preispitujem sebe? Ljudi ponekad lažu da bi poštedeli osobu do koje im je stalo. Sa druge strane, ta me osoba ne bi lagala da joj je stalo do mene. Čega sam pošteđena? Baš ničega, povređena sam, razočarana i najtužnije će biti ako postanem ravnodušna. To bi značilo „boli me dupe“ za lažova.

Najveći problem koji možete imati sa patološkim lažovom su njegovi izgovori. Daće sve od sebe da njegova laž, ne izgleda kao laž, već  kao „nešto što vam je rekao“, „nešto što je povezano sa onim“, „takođe je povezano i sa ovim“, „tripuješ…ma šta sam slagao?…rekao sam ti da…“. Nijedna laž na ovom svetu ne može da boli, kao činjenica da vas neko pravi ludim.

Kada ga pritisnete, počeće da viče, da odbija da razgovara, na svoju laž će da doda još više laži, samo da se opravda, „opere“. Pokušaće i vas da okrivi, ali neće priznati da je slagao, pa makar na kraju morao i fizički da vas napadne.

Neutešna sam, očajna je možda prejaka reč, ali zavisi šta je za koga očaj. Najgore od najgoreg je što ćete izgubiti poverenje u tu osobu i što će sve ono što je prava, čista istina, postati znak pitanja. Strah me je da će crv sumnje koji se rodio, pojesti sve ono što je vredelo.

Laž boli u 35-toj kao i kada imate 15 godina… I kako pomoći lažovu, do kojeg vam je stalo, da prestane da lažima osvaja svet. Boli, majku mu jebem! Nemam ideju.

Advertisements

Posted on 01/12/2009, in SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO and tagged , , , . Bookmark the permalink. 40 коментара.

  1. Leći se istinom.
    Jasno i glasno izgovorenom.
    I milion puta ponovljenom.

    Samo istinom.

    Свиђа ми се

  2. da. samo istinom. mene laz sada vise boli nego i petnaestoj.

    Свиђа ми се

  3. „I kako pomoći lažovu, do kojeg vam je stalo, da prestane da lažima osvaja svet. Boli, majku mu jebem! Nemam ideju.“

    Nikako.

    Odnosno, samo pritiskom i silom. A dok tako zavrsis sa pomoganjem, od ljubavi nece mnogo ostati – sa njegove strane, skoro sigurno.

    A i da ostane, odnos vise nikad nije isti.

    Свиђа ми се

  4. Čarlić, uglavnom svi mi lažemo! Naravno, ima laži i laži; kod nekih je čovek prosto nemoćan.

    Свиђа ми се

  5. ja cu to na hrishcanski da ti odgovorim….
    svi mi treba da se kajemo zbog nasih grehova u lazima…
    i samo uz boga zivoga spoznati istinu i krenuti pravim putem….

    Свиђа ми се

  6. Suske za tretman istinom, treba baš imati jake živce, istrpeti sve napade lažova.

    Свиђа ми се

  7. Da Magi to sam zaboravila da napišem, više boli, zato što je čovek iskusniji, sa 15 se lakše prašta i manje misli.

    Свиђа ми се

  8. Anonimni plašim se da je to u stvari jedino rešenje. Što više pritežeš lažova, on sve više izmiče. Odnos ne može biti isti.

    Свиђа ми се

  9. Uh Stevo, to zvuči kao da treba da odustanem od te osobe i ako želim da ostanemo u koliko toliko konkretnim odnosima, treba da pređem preko svega i da se pravim luda. Ne znam.

    Свиђа ми се

  10. Hvala ti Marko, mislim da ću rešenje pronaći u ovim tvojim rečima.

    Свиђа ми се

  11. I ja mislim da treba da saspeš u facu osobi – lažovu, sve što misliš! Pa kom opanci, kom obojci. I tako više ništa nećeš verovati što ti kaže, pa reskiraj. Ili će se „lečiti“ ili završi sa njom (osobom).
    Da se razumemo, lažem i ja, ali samo kada moram da se isčupam na brzinu iz neke situacije, a kada ona prodje, onda nazovem osobu i objasnim da sam slagala! :
    Ovo sa tobom je ozbiljno, jer vidim koliko se nerviraš!

    Свиђа ми се

  12. I da oprostis, ostane ti gorak ukus u ustima, svaki sledeci put sumnjas i tako polako dodje do onog najgoreg-ne osecas vise ono sto si osecala. I vise nikad nije isto.

    Свиђа ми се

  13. U nekim situacijama jesmo nemoćni!

    Свиђа ми се

  14. Dudo sasula sam ja u lice toj osobi i sve bi bilo mnogo lakše da je to neko kome mogu okrenuti leđa. Dobila sam izvini i neću više nikad. Videćemo šta će dalje biti. Stvarno nemam pojma.

    Свиђа ми се

  15. Sanja prosto ne umem da ne oprostim, tako da jesam oprostila, ali se pojavila neka praznina u predelu duše.

    Свиђа ми се

  16. Čarolijo, ako je to kod te osobe već prešlo u naviku ili neku patologiju mislim da ćeš teško da promeniš…

    Zavisi koliko si sa tom osobom bliska i koliko ti znači…
    Ako si dosta bliska ne pristaj na kompromise, daj do znanja da nisi „naivčina“

    Свиђа ми се

  17. E, pa, onda, jedino ti preostaje da čekaš i sumnjaš i proveravaš! Puno bi trebalo „vode Savom“ da protekne da opere „lažova“! Žao mi je što si tako prošla! Ajd, uvek ima nade da se neko popravi, ali zaista to MORA JAKO DA ŽELI ili će ostati sam(a)!

    Свиђа ми се

  18. teško pitanje, možda treba potražiti stručnu pomoć, mada bi moj stari sad zagrmeo, batineeeee breee! 🙂

    Свиђа ми се

  19. Prvo sto sam naucila u odnosima sa ljudima je, da ne treba sve da prihvatam licno i ne trazim krivicu u sebi. Neko je takav i prema meni i celome svetu, moje je da prihvatim ili ne.
    Laz me najvise zaboli i najteze je oprastam, i ne umem da zaboravim, jednostavno vise ne moze da bude isto. Poverenje je otislo i svaka rec ubuduce dobija novu konotaciju, sa rezervom, a to nije vise to.
    Laz je svuda oko nas, lazem i ja kad moram. Postoje ljudi u mom okruzenju koji su lazovci, znam to, slusam ih i razmisljam u sebi, jer tacno sada znam kada lazu i vidim kako sebe lazu, kako sebe ubedjuju u tu laz, kako veruju u nju i pustam ih…ali sam ja promenila svoj odnos prema njima i meni je lakse, sve sto kazu pola bacim u vodu, ako ne i sve, i volim u njima ono sto sam volela i pre izrecenih lazi. I lazovi imaju vrline.
    Ja tako naucila da zivim sa tim.

    Свиђа ми се

  20. Eh Charolijo, ja ti tu ništa pozitivno ne mogu reći, tipa…promeniće se. Nagutala sam se laži, plus imala tu nesreću da je to bio baš otac moje dece. To sam morala prekinuti, jer se poverenje nikada nije vratilo, jer laž nikada nije prestajala. Ono što mi sad ostaje, je da iz starijeg deteta izbijem potrebu da sakriva istinu, jer ne želim da dozvolim da odraste u čoveka koji je izmešao istinu sa laži. Ako je to neko do koga ti je stalo, veze je teško prekinuti, ali sumnjam da ćeš uspeti ikada više verovati. Moja prognoza je usrana, ali iz iskustva.

    Свиђа ми се

  21. electrasdreams

    Vala, ne znam kako? Izgleda nikako. Mozda je Sus u pravu? poznajem jednog takvog ali njega ni istina nije izlecila. Srecom, nije mi ni malo vazan pa ga izbegavam kad god mogu.

    Свиђа ми се

  22. ne laže tebe, laže sebe, jer ti znaš da mu treba pomoć, a on se zavarava. nemam iskustva sa lažovima (bar koliko znam) i nemam ideju kako se to leči, ali mislim da ako ostaneš dosledna istini sigurno nećeš pogrešiti.

    Свиђа ми се

  23. I kad ne lazu ti im ne verujes 😦
    Poverenje nestane i nastupi praznina u dusi i tu nema pomoci. kako leciti? ako on ne zeli sam da nesto poduzme i ne priznaje nista, onda je to jako tesko.

    Свиђа ми се

  24. veshtichanstvena

    Niko nema recept za bilo sta sto nam se desava, pa svakako nemam ni ja…Mogu samo da kazem sta cinim kada mi je do ljudi stalo, i ne zelim da postanem ravnodusna i „dignem ruke“ od njih…
    Dam im ono sto i sami cine meni .Pokusam da ih tako osvestim i pokazem kako se osecam kada oni mene lazu ili sta god da je u pitanju…Da vide svoja dela u svetlu koje pada sa druge strane…Nije to nikako „Oko za oko“…Samo smatram da se tako najlakse uci i osvescuje…
    Uglavnom je veoma delotvorno…

    Свиђа ми се

  25. Šta da napišem a da ne slažem ? Patološki lažovovi veruju u svoju laž zato ih je teško ubediti da lažu i zato se tako i ljute kada im se to spomene.

    Свиђа ми се

  26. huh huh
    imala sam bliski susret sa patološkim lažovom.
    Najprije me je bilo sramota priznati sebi da slušam laži koju se se vješto ispredale i dobijale stalno nove dimenzije. Kasnije, kada sam počela više obraćati pažnju na njih, jer mi se upalio alarm, bila sam samo pažljiv slušalac tuđe potrebe za lažima, spletkama, na moje oči gledala sam stručno usavršavanje lažovčine i čudom se čudila kako brzo napreduje.
    Pokušavala sam, indiskretno, opomenuti lažova da nije baš sve istina, ali žar u očima lažova kada je branio svoje laže me je zaledio.
    Bolest. Teška i neizlječiva.
    Kompleksi, nerealne želje, nedostižni ciljevi su po nekoj mojoj procjeni natjerali osobu A da živi u svom svojetu laži.
    Samo me je uplašila agresivnost.

    Da li mi je važna osoba A za koju sam doznala da je lažovčina na kvadrat, postavila sam sebi bezbroj puta pitanje.
    Jeste, čim mislim o njoj.
    Da li ja u stvari i to sve velika laž, jer šta je prava slika, a šta laž, gdje je nestala granica i da li je meni postala važna a već bila lažov…
    Osobu A promjeniti ne mogu, ne postoji način.
    Na neki način iskreno je žalim, a s druge strane plašim se za one na koje se lažljivac okomi. Nemilosrdno brani laž.

    Sve u svemu, gorak ukus i izbjegavanje.
    Ne umijem drugačije.

    Свиђа ми се

  27. Nisam odgovorila na komentare, jer ne znam šta bih više rekla. U suštini veliki broj stvari u životu je jedna velika laž. Znamo samo ono što su drugi spremni iskreno da nam kažu, ali znamo i ono što nas lažu i sklapamo sliku oko svega toga.

    Ljudi koji patološki lažu su verovatno ne ostvareni u sopstvenom životu po mnogim pitanjima, i nisu spremni to sebi da priznaju. Onda lažu prvo sebe, pa vremenom i druge.

    To je težak psihološki problem i mislim da čak ni psiholozi i psihijatri ne mogu da pomognu takvoj osobi, jer iz realnog sveta takvi ljudi odu u neki svoj, lažovski. Laž im postaje svakodnevnica, laž im postaje najnormalniji način da saopšte nešto drugima, bilo šta.

    Najveći problem za ljude oko takvih osoba je taj što ne mogu da se oslone na njih po pitanju bilo čega i što mogu drugim ljudima da naprave velike probleme.

    Na sav ovaj, nekakav rezime dodala bih deo iz Dolinog komentara.

    „Da li mi je važna osoba A za koju sam doznala da je lažovčina na kvadrat, postavila sam sebi bezbroj puta pitanje.
    Jeste, čim mislim o njoj.

    Da li ja u stvari i to sve velika laž, jer šta je prava slika, a šta laž, gdje je nestala granica i da li je meni postala važna a već bila lažov…
    Osobu A promjeniti ne mogu, ne postoji način.

    Na neki način iskreno je žalim, a s druge strane plašim se za one na koje se lažljivac okomi. Nemilosrdno brani laž.“

    Ne znam.

    Свиђа ми се

  28. E sad… Nikad ne volim da započinjem sa ovakvim komentarima, ali tražila si pa evo ti 🙂
    Dve stvari treba uzeti u obzir.
    Prvo, ako je neko lažov, a to važi za bilo koje drugo ponašanje koje može da nam zasmeta, ja te pitam – a šta ti imaš s tim? Ako je lažov, on je lažov, a ne ti! Ako je neko budala, on je budala. On je pokvarenjak, on je rasista, on je… On! A ne ti! Svaka budala u mom životu je samo još jedan pokazatelj moje vrednosti! A ako hoće da bude budala, ili lažov, to je njegov izbor. Naravno, verovatno ću pokušati da mu ukažem na to da greši i zašto to nije dobro, ali na kraju je na njemu da izabere kakav će da bude. I ukoliko me to nervira, onda ja imam problem sa sobom.
    Druga stvar je ono što se u nama dešava. „Osećam se povređeno, iznevereno…“ Zbog čega? Iskreno, zbog čega? Da li me pogađa to što sam otkrio da je neko pored mene lažov, ili me možda pogađa to što sam otkrio da sam pružio poverenje nekom ko to ne zaslužuje, ili me ipak pogađa to što sam otkrio da je ta osoba pored mene nešto sasvim drugo, što mi ne odgovara, a toliko sam se na nju navikao da nemam snage, volje, hrabrosti i zapravo me je strah da je se rešim i krenem dalje, u nepoznato? To su pitanja na koja prvo treba odgovoriti.
    Navika se lako rešavamo, barem kada ih posmatramo u odnosu na strah od neizvesne sutrašnjice. Veštački su nam nametnuli da se plašimo onoga što se još nije i verovatno i neće dogoditi. I zato ću da trpim idiota i lažova i batine i sva druga poniženja, samo da se ne suočim sa neizvesnim sutra. Tako razmišlja većina, na žalost.
    I zato je tvoje pitanje na mestu, ali ne mnogo bitno, jer takvim pitanjem i fokusiranjem na njega zapravo samo od sebe sakrivamo i odlažemo suočavanje sa onim što je suštinski naš problem.
    Ipak, na kraju, da nebude da samo filozofiram, evo jednog mogućeg odgovora na pitanje kako promeniti lažova. Reci mu da te svojim lažima povređuje, objasni mu zašto i na koji način te to pogađa. Objasni mu da on lažima ne skriva činjenicu, već povređuje drugo ljudsko biće. I onda, ako ne želi da se promeni, ako nastavi da te povređuje, skloni se. Izbaci ga iz svog života. A ukoliko ne možeš, onda je to tvoj primarni problem, sa kojim treba da se suočiš, a ne on.
    Eto 🙂

    Свиђа ми се

  29. Uhu…Marijo…baš zanimljiv odgovor. To ako mene neko laže u stvari nema nikakve veze sa mnom, šta to mene briga, to je njegova bruka i sramota jok moja, pa samim tim i neka ga neka laže.

    Ako ne kažem da to mene boli i da mi smeta, onda tek on nema nikakve veze sa tim. Zar treba da očekujem istinu, a da nisam naglasila da me laž boli? Hvala ti…jednostavan, a koristan odgovor. Samo treba malo razmisliti.

    Koliko sam u stvari zaista važna toj osobi ako može da me bezrezervno laže, bez obzira na neke svoje razloge? Zaista hvala.

    Свиђа ми се

  30. „Koliko sam u stvari zaista važna toj osobi ako može da me bezrezervno laže, bez obzira na neke svoje razloge?“
    Upravo tako!
    I nema na cemu 🙂

    Свиђа ми се

  31. ***Kako samo laz boli***

    Nekoliko puta mi se desilo da otkrijem sitne lazi za koje uopste potrebe nije bilo, od osobe sa kojom prolazim i dobro i zlo vec vise od 20 godina, od osobe do koje mi je jako stalo. Bilo je tih sitnih lazi, ali i dalje smatram da imamo idealniu vezu i brak, pun razumjevanja…
    Laz se desi, otkrije se, malo sutlje, povrijedjenosti i ljutnje, i onda nakon nekog vremena sve ponovo izgleda kao da nista nije bilo….
    Ali u meni ta bol tako duboko ucrtana ostane, pa na svaku pomisao na neku od tih situacija iz proslosti, obuzme me strah i jeza, pitanje koja glasno ne izgovaram: sta je sa neotkrivenih lazi, sta je sa krupniji stvari i da li one postoje???
    Boli me, jako me boli… smatram da to ne zasluzujem, a i dalje ga jako i iskreno volim…. Cudna je to stvar….

    Свиђа ми се

  32. Ljudi, evo da vam jedan patoloski lazov napise nesto..
    Ja jesam lagala, svog decka npr, od sebe sam napravila skroz drugaciju osobu.. Naravno, on je vremenom uvek nailazio na sitnice koje se nisu uklapale u celu pricu, a ja sam izmisljala nove i nove lazi kako bi zataskala ono na sta je posumnjao.. A kada su i mene sve te lazi pritisle, kada nisam vise imala kud, priznala sam mu sve, da sve ono sto sam rekla da jeste-nije. Bili smo u velikom problemu ali sada se uspesno pridrzavam istine u svakoj situaciji, pricam s njim kad skontam da krecem da lazem i na kraju uvek dodjem do istinitog odgovora na bilo sta.. Stvari medju nama su ostale iste, doduse za nijansu drugacije, ali funkcionisemo dobro jos uvek,skoro isto kao i pre. Zahvalna sam Bogu sto je imao toliko razumevanja za moj problem u tom periodu.
    Zakljucak- patoloski lazov se leci jedino istinom. Ako sam sebi prizna da ima problem (kao sto sam ja priznala) onda ce to lecenje sigurno biti uspesnije. Istina i samo istina, ja sam se zaklela na to..

    Свиђа ми се

  33. E, draga moja! Ja te (charolija) NAZALOST u potpunosti razumem. Tako sam i nabasala na ovaj sajt, ukucavsi na Google – Zivot sa lazovom!
    Sve sto je u prvom gornjem tekstu napisano, kao da sam ja pisala…
    Naime, imam 33 godine, a od svoje 23-ce se zabavljam sa patoloskim lazovom! Sto je jos gore, od pre godinu dana i zivim sa njim!
    Lagao je u stvari od kada sam ga upoznala, ali su to sa pocetka bile male sitne lazi koje sam mu svojevoljno gledala kroz prste, misleci da su opravdane… napr. slagao me je koje je godiste i bla, bla ,bla. Mislala sam to su sitnice, te mladost-ludost.
    U medjuvremenu sam se zaljubila, i onda trazila opravdanja. Inace sam vrlo iskrena osoba, odgojena na tradicionalnim i pravim vrednostima, obrazovana…. ali to mi nista nije pomoglo.
    Da malo pojednostavim, sve se vrti u krug. On slaze, nekada krupno, nekada sitno. Kada ne posedujem dovoljno cinjenica ostajem zatecena i batalim, a kada posedujem isterujem to do kraja. On u principu isto reaguje. Kada ga uhvatim u lazi, ne priznaje, onda pocinje da se ljuti i besan je, svadja se… onda nastavljam i nastavljam i kada je situacija da nema kud- priznaje, kaje se i moli za oprostaj. U stanju je da place i da se sazalite. Obecava da ce se promeniti i da je svemu dosao kraj!
    Ja naravno zelim da mu verujem, JAKO zelim da je to istina i da sve ispadne na dobro, jer ga volim, jer mi u mnogim drugim stvarima odgovara, jer ne mogu zamisliti zivot bez njega. Polako popustam, dajem mu drugu sansu, pa petu, stotu!!! …i opet sve isto, ma ustvari jos gore!
    Jednom sam uspela da ga ostavim! 6 meseci smo bili razdvojeni. Nije prestao da me zove, moli, place, obecava.
    U medjuvremenu nisam nasla drugog- poklekla sam.
    Mislila sam, naucio je lekciju. Mozda ga ovo sad promeni- ali nije. Insistirala sam da ode kod psihologa ili psihijatra. Rekao je da ide… onda sam naravno i to sumnjala pa sam insistirala da jednom idemo zajedno. Kako je tog coveka obrlatio neznam, ali je sve bilo namestaljka. Onda sam po nekim stvarima skontala da je laz i insistirala sam od doktora da mi kaze da li ga sad vidi prvi put, te je doktor na kraju priznao. Posle toga imali smo strasnu svadju, i opet i opet.
    Ima tu puno toga, ali nemam prostora i vremena da ti sad o svemu pisem.
    Sustina je ta da sam ja svesna kakvo je to zlo, i da ga ni za ovih 10 godina nisam promenila! Ubedjena sam da me on voli, i tu NE vazi opaska – da te voli ne bi to radio, jer on je takav i moja i njegova ljubav to nece promenuti!
    Sada se osecam iscrpljeno (po tom pitanju), nemam vise snage i volje za nova razocarenja, patnje, slutnje, detektivske aktivnosti, blamiranja pred drugima…
    Pokusavam da ga ostavim ali za sad mi neide. Mislim da u mojoj glavi, srcu jos ne stoji iskonsko i nepobitno NE!!!
    Svakoj osobi koja ima takav problem savetovala bi – bezi, odlazi, prekidaj, ne traci svoj zivot, zasto to da trpis!?! Al ja jos uvek tu. Bez dovoljno snage i volje da stavim veliku tacku, i da se ne sazalim nad njim i nad sobom.
    Sva racionalna pitanja imaju jasan odgovor.
    Da li mislis da ces ga promenuti – NE!
    Da li zelis tako da zivis – NE!
    Da li smatras da si to zasluzila – NE!
    Pa prestani onda da se bojis, da oklevas, nego prekidaj vec jednom!!!
    …ako u tome nekada uspem, nadam se da cu ti javiti!

    Свиђа ми се

  34. Draga „Gošćo“…mislim da posle 10 godina jednostavno čovek prihvati takvu osobu kao takvu i gotovo. Sve te njegove laži postanu jednostavno najnormalnija stvar, ali postavi sebi pitanje kako ćeš se sutra osloniti na njega recimo kada dođu deca.

    On se neće promeniti. Ljudi se ne menjaju. Jedino u slučajevima kada to zaista žele i kada ulože neizmeran trud. Život bez poverenja u nekoga zaista nema smisla. Poverenje i poštovanje idu zajedno, a poštovanje i ljubav su neodvojivi.

    Ako te neko poštuje onda neće ni da te laže, ima poverenja i sigurno ume da voli, ako je sve ovo izbrkano, gde je onda tu ljubav? Po meni je to zaista bolest, kao i kocka ili alkoholizam…u istoj ravni.

    „Gde si bio?“ …“Tu sa drugarima.“…a ono se ispostavi da je bio na 25-tom mestu ne vezano za drugare, ne vezano ni za druge žene, već jednostavno ON MORA DA LAŽE, da bi opstao. Tako mu se čini, jel’ da? Žao mi je takvih ljudi, ali zaista ne znam kako se lažov može izlečiti?

    Vidi…ako već razmišljaš o tome da treba da ga ostaviš, onda je to siguran znak da stvarno treba da ga ostaviš. Bolje 10 godina zabavljanja ili već kako, nego ceo život u neizvesnosti sa lažovom, za koga ne znaš šta će ti prirediti sledeće.

    Razumem te da ti je teško da to učiniš, ali pokušaj ovako. Pošto je uopšteno teška situacija, daj sebi neki rok, skupi nešto para, dovoljno da odeš negde, sama. Nemoj nikom ni reći gde ćeš, dovoljno je da odeš i u neko obližnje izletište. Ne znam odakle si, pa ti zato ne mogu dati konkretniji predlog.

    Beži dok još možeš, jer „sutra“ u braku, u porodici koju ćete možda stvoriti najvažnija stvar će biti poverenje i poštovanje. Biće mnogo situacija kada
    ćeš samo na to moći da se osloniš, a zapitaj se na šta ćeš TI moći da se osloniš. Na koji deo njegove priče. Prosto mi dođe da te molim, jer nekako sa svojim iskustvom već mogu da vidim život kakav ti sledi uz takvog čoveka.

    Ti si sve pokušala. Nije vredelo. Jednostavno idi negde. Pozovi ga telefonom, reci da ga ostavljaš i tačka. Nemoj mu se više ni javiti. Razumeće te vremenom sigurno, a tebi koliko god da bude teško, veruj mi proćiće, kada budeš shvatila da je mnogo lepše, sigurnije, zabavnije, živeti bez takvih trzavica, pa makar to bile u glupe sitnice, vremenom će prerasti u krupne, života vredne stvari. Veruj mi, eto jednostavno, molim te.

    Свиђа ми се

  35. Moj momak konstantno laze neke sitnice i tvrdi da to radi da bi bio zanimljiv. Meni to uopste nije zanimljivo ni smijesno jer u vecini slucajeva ja i ne skontam da je to trebala biti „sala“. Prvo sam mislila da imamo totalno razlicit smisao za humor… Zatim sam otkrila da nekim osobama (svojim prijateljicama) nece da odgovori na pitanja vezana za mene, pa sam pomislila da drzi u tajnosti nasu vezu, pa cak i da me vara… Zatim sam shvatila da mi laze i o nekim nebitnim stvarima… Pa sam se zapitala da li on zaista ima problem, da li je patoloski lazov ili mu je „zajebancija“ izduvni ventil, oslobadjanje od stresa, kao sto sam tvrdi?

    Свиђа ми се

  36. moj muz takodje sve sto kaze ispadne kontra. Stvarno ne znam kako to da promenim. problem veliki.Dvoje dece….Jedno 4 a drugo 1godinu. lazi i na najmanjim sitnicama…blamovi pred drugim ljudima jer on kaze jedno a ja drugo pa kad svatim crvenim.a on opet jos realnije objasnjenje… dali je neko uspeo da takvog promeni

    Свиђа ми се

  37. nisam citao bas sve jer me mrzelo,alo procitao sam prvi i poslednji post,ali vrlo je moguce da cu jedini dati primer sebe kao patoloskog lazova…da li to moze da se izleci-ne moze. moze se suzdrzavati od toga,za sta je potrebna ogromna kolicina volje i samokontrole. ipak,ponekad osoba koja je patoloski lazov dopusti sebi da slaze nesto nepotrebno,misleci da nije nista strasno u pitanju,usput laganje kog patoloskog lazova stvara odrodjenu dozu zadovoljstva i samim tim on nastavlja da laze. kako dolazi do laganja? – analizom predjasnjih dogadjaja,lazov shvata da je mogao da uradi nesto drugacije sto je realno u granici njegovih mogucnosti,a sto bi njemu samom znacilo puno,drugim recima,pokusava svojom mastom da nadoknadi neke propustene trenutke i dozvoljava sebi da u to poveruje. takodje,lazov moze da pocne da laze i iz egoisticnih razloga. zelja da se dopadne nekoj zajednici kod lazova moze da preovlada nad njegovom voljom i tada gubi kontrolu,u stanju je da kaze i uradi bilo sta,samo da bi se dokazao,iako se to apsolutno kosi sa njegovom licnoscu. postoji jos razloga iz kojih patoloski lazov laze,ali da budem iskren,mrzi me da nabrajam,iovako ne znam da li ce ovo iko procitati. mislim da svako ko ne moze da tolerise lazova pored sebe,treba da prekine kontakt sa tom osobom,jer toj osobi najverovatnije nema pomoci (ako je osoba starija od 20 god.-do te maksimalne granice jos postoji prostora za pozitivan uticaj na osobu). moram jos da kazem da poznajem i osobe koje lazu vise i cesce i oko „nebitnijih“ stvari od mene,i prema njima osecam neizmerno zaljenje…
    eto nadam se da ce ovo biti nekom od pomoci.

    @ Sanjica
    nadam se da ces videti ovo,posto sam procitao i tvoj post… koliko god da volis tvog decka mislim da bi bilo najbolje da na neko vreme napravite pauzu,da mu navedes razloge zbog cega to radis,i da za neko vreme vidis da li se promenio,jer ti iz svog iskustva govorim da to „sala“ u 80% slucajeva uopste nije sala ni zajebancija,vec manjak kontrole nad samim sobom,naravno,njega posle grize savest sto je slagao,pa se vadi na zajebanciju,sto je naravno opet laz… opet nemoj uzimati ovo kao previse validno,posto ne znam konkretno o cemu se radi,ali ako imas neki cudan osecaj po pitanju te zajebancije,onda to verovatno i nije zajebancija. i da,laganje u cilju oslobadjanja od stresa je cista nebuloza…
    pozdrav

    Свиђа ми се

  38. mislim da lazov kome je ugrozena porodica treba da se suoci sa sobom. treba iz njega da se izvuce zasto to radi. pa nek je i nezadovoljstvo sobom ili sta vec. u mom slucaju je to vaspitanje i njegovi roditelji su isti.
    ja sam njemu kao slucajno ostavila ovaj sajt ne zatvoren kad je procitao imali smo dug razgovor i maske su pale.priznao je prvi put da laze bez nekog veceg razloga. ustanovili smo i to da sue ugledao na ruznu sliku njegovih… videcemo sta ce vreme da kaze…

    Свиђа ми се

  39. Ja sam mog momka otkrila da laze posle godinu dana ( nasa veza je na daljini) izvinuo se, molio me da mu oprostim. ja sam mu oprostila, ali problem je nastao u tome sto je on lagao sve moje bliske prijatelje, i sad samo ja znam istinu, i svaki dan se suocavam sa mukom kako da im kazem da je lagao i ja se u isto vreme svakim danom uvlacim u glupe lazi zbog njega.

    Свиђа ми се

  40. imam slican slucaj… nije da laze, govori istinu ,ali je spetlja i okrene…tako da to jeste ono o cemu je govorio ,ali i nije….i uvijek ima opravdanje ,i uvijek je neko drugi kriv za nesto a ne on , i bas se njemu to desilo …i tako dvije godine….kad ga pitam ,nece da slusa i prica o tome …kad mu posaljem sms da znam i da nisam glupa ,onda se iznervira ali cuti …. isprica mi jednu stvar,i kad to zaboravi isprica mi sasvim drugu verziju dogadjaja… vise od pola stvari govori istinu i u sustini je super osoba ,ail nekad ga uhvatim u tako glupim i jadnim lazima… isplacem se i idem dalje…ali dokle ….. ????

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s