Meni smešno

konjina-smeh-Rešili smo da se smejemo. Smejem se ja svaki dan ko blesava svemu i svačemu, ali pojma nemam kako da nasmejem druge. Duhovita sam ko leva čizma, tako da kada se ponekad smejem na sav glas, ostali me gledaju onako začuđeno, „šta li joj je?“, a meni smešno da puknem. 😀

Recimo meni je mnogo smešno kad je jedna žena izašla iz spavaće sobe u kojoj samo što je uspavala bebu, a u dnevnoj sobi zatekla nepoznatog čoveka kako spava na krevetu. Ona se jadna prepala, a ja se i sad smejem kad pomislim na takvu situaciju.

Zatvorila se kod bebe u sobu i zvala muža koji je radio treću smenu, muž došao, pa zajedno sa njom i bebom sedeo u sobi. Nisu smeli da mrdnu, da ne probude neznanog gosta. Onda su zvali policiju. E meni tek sad mnogo smešno. Onda su policajci došli, pa su svi zajedno sedeli u sobi sa bebom. Nisu smeli da diraju nepoznatog čoveka, koji slatko spava.

Šalim se. Kad je policija došla jedva su ga probudili i ustanovili da je došao u goste kod druga, popio malo i prispavalo mu se. Došao lepo do zgrade, ali promašio sprat. Ušao u stan, video krevet i legao čovek da se naspava.  Meni ovo mnogo smešno, ali situacija i nije baš bila prijatna za tu ženu.

Jednom se muž od mamine koleginice mnogo napio. Došao do zgrade gde živi, kad ono svi ulazi isti. Nema pojma koji je njegov. S obzirom da je već bilo rano jutro, naiđe neki čovek i on ga pita: „Izvini da te pitam, da li znaš u kom ulazu živi Branko Jovanović.“ Ovaj ga pogleda, pa mu kaže: „Pobogu komšija, pa to si ti.“ Kaže: „E, pa super ti me poznaješ!  Znam ja da sam ja, nego ne znam gde mi je ulaz.“ Bukvalno ga je uhvatio za ruku i odveo kući. 😀

Sada kada sam počela da se prisećam svašta mi pada na pamet. Jednom idem ja tako ulicom i naiđem na jednog matorog čiču koji je živeo u selu gde i moja baba. Obradujem se baš onako, drag i mio čovek. Lepo ga pozdravim, pa stanem i ispričam se sa njim. On me pita za mamu, tatu, kako je u školu, ja njega za zdravlje i selo,  izljubi me čiča, izgrlismo se i ja odem kući.

Pričam sa mamom i kažem. „Eee znaš koga sam srela?“. Kaže: „Koga?“. „Petra Radojičića iz Lasca. Pozdravio vas puno, drži se čiča dobro za svoje godine. Koliko bre on ima godina već?“. Gleda me mama i samo se prekrsti žena. „Pobogu dete, Petar Radojičić je umro pre dve godine.“ ‘Ajde što je mator čovek izlapeo, pa ne prepoznaje narod, ali ja sam tada imala nešto preko 25 godina. Kuku meni blesavoj. 😀

Da vam ispričam još ovo i odoh da spavam. Jovana je imala 3-4  godine i išla sa mojom mamom na groblje. Otišle na grob kod mog dede, koji je bio oženjen za moju tetku, on je bio stric moje mame, a ona sestra od tetke mog tate. Razumete je l’ da? 😀

Kao i na većini grobova i na dedinom ima spomenik i njegova slika sa godinom rođenja i godinom smrti. Sa druge strane mesto za tetku, njena slika i godina rođenja sa praznim mestom za godinu smrti, jer je još uvek živa, razume se.

Legle uveče Joka i ja da spavamo. Zagrlila je ja, ušuškale se i čavrljamo.  Kaže Jocka: „A je li mama? Kad umre moja baba hoće li ona moći da se šeta?“. 😯 „Kako mila da se šeta? Ljudi kad umru ne mogu da se šetaju više?“. „Aha ne mogu. Znam da mogu.“. Počnem da se smejuljim, a i da zapitkujem. „Pa svašta mama, vidiš kako je teta Mira umrla, a skoro svaki dan dolazi kod nas.“ E tu sam već pala sa kreveta. 😀

Naravno da sam joj objasnila, da je ona tamo na spomeniku samo stavila svoju sliku, ali da je još uvek živa.  Obožavam decu. Toliko su jednostavna i divna. Da vam ne pričam sada više bisera, ostaviću nešto i za sledeći post.

I još nešto. Svaki put kada se setim Zelene kako je ušla u pogrešan auto i počela da se svađa sa čovekom,  smejem se ko blesava.  Biserka nad Biserkama. 😀

Evo i jedan i vic, pa stvarno odoh da spavam.

Ide parče hleba Kenijom i odjednom počne da ga juri gladna rulja. On počne da beži, trči kroz neke ulice i dotrči do praznog trga gde salama sedi, pijucka piće i čita novine. Priđe hleb njoj sav zadihan i počne panično da viče:
– Beži, beži, evo gladne rulje!
Na to će salama mirno:
– Samo ti beži, za mene ovde još nisu čuli.

Laku noć svima i nasmejani se probudite. 😀

Advertisements

Posted on 07/10/2009, in SVAŠTA NEŠTO and tagged . Bookmark the permalink. 35 коментара.

  1. Ovde ima bas neprijatnih a smesnih situacija. Ako neko hoce da se nasmeje, nasmejace se kad nesto nije smesno. Ja recimo nikada nisam sam sa sobom i cesto su mi sve situacije smesne. Pitaju me na cemu sam, a u mojoj glavi takvo ludilo da ni sam ne znam ,lol 😛
    Ipak je lepo smejati se, ali ne na silu… i kad su situacije bas bez veze…

  2. Ovo je pravo osveženje. Zaista.

    p.s. Pa gde nađe ulicu u Keniji, ha ha ha – šalim se naravno.

  3. Pogledam ja cesto blogove na listama drugih blogova i tako preko Danijele dodjoh i ove.
    Mnogo mi se dopada sve sto sam stigla da procitam i nacin razmisljanja i stil pisanja.
    A, smeh je lek.

  4. 😆 e Charolija, dobar ti je vic, faca je salama, još nije ugrožena….
    Za ono sa grobom… 😀 ma face su kada su tako spontani. Moj je sestrić tako provalio za dedinu sliku na grobu „A šta će ovaj ovde, kada smo ga ostavili kući?!!!!“ 😆

  5. Čarlić, čovek se ne goji samo od piva već i od smeha 😀 Idem da se izmerim!

  6. veshtichanstvena

    Ti JESI duhovita draga moja, ili je moj smisao za humor izasao iz tvoje leve cizme))))))))))))))

  7. Ma bas te briga da li je drugima smesno, bitno da imas razloga za smeh. Meni ova slika popravila raspolozenje, iz odma’. 😛

  8. Deda smejem se i sama sa sobom kad se setim neke gluposti. Zdravo je smejati se. 😀

  9. Izgradila se Kenija Borsky, samo salama kasni. 😀

  10. Dobrodošla Neno, drago mi je da si svratila baš kada je smeh na redu. 😀

  11. Kokice deca razmšljaju logički, pa tako nama koji razmišljamo racionalno budu mnogo smešna. 😀

  12. Stevo kilo, dva gore dole. 😀

  13. Veco izgleda da smo na istim talasnim dužinama, a da te dužine imaju veze sa čizmama. 😀

  14. Bwahahahahaaa, smešno je i meni, kako bi tek bilo da „imamo” smisao za humor… 😉

  15. Sanja kad konji mogu da se smeju, možemo i mi, samo što češće i više. 😀

  16. Gorane dobrodošao. Bolje je što nemamo smisao za humor, pocrkali bi od smeha. 😀

  17. Heh, ove priče o pijancima me podsetiše na jednu sličnu anegdoticu…

    Tip se napio jedno veče, k’o letva. A živi inače na Novom Beogradu, u jednom od onih blokova u kojima su sve zgrade identične. I tako on krene kući u zlo doba noći, uđe u pogrešnu zgradu, popne se na „svoj“ sprat, uđe u „svoj“ stan (bilo otključano, za divno čudo), dođe u spavaću sobu (skoro pa ista konfiguracija stana kao kod njega). I onda vidi nekog tipa u „svom“ krevetu, izvuče ga odatle sav besan i legne da spava. Ujutru kad se probudio, nema pojma gde je. 😀 Izađe iz sobe, zatekne onog istog tipa u kuhinji, i kad mu je ovaj prepričao šta se desilo, htede u zemlju da propadne.

  18. Ketchua raznih pijanaca ima. Sreća, pa ga nije zatekao u nekoj pozi sa ženom, mogao je „stanodavac“ i batine da dobije. 😀

  19. Ha,ha, meni najsmešnije što te čiča izljubio, ko veli „imam priliku da izljubim dvadesetpetogodišnjakinju, što da se ne napravim lud“ 🙂 🙂
    A taj sa salamom je EKSTRA 🙂

  20. Sve je smešno, zeno, 😀 😀 A ja kada sam išla kao klinka u biju, sa sestrom i drugaricom, uglavnom smo gledale komedije, a ja sam se toliko smejala, da je pretila opasnost da me izbace. I ostali su se nasmejali, ali ja, nisam mogla da se zaustavim! Suze mi liju i sve cičim! 🙂

  21. Ti ovo mogla da objaviš u tri posta i opet bilo smešno 😉

  22. Breskvice vidiš to mi nije palo na pamet. 😀 Izljubi me čiča samo tako. :mrgreen:

  23. Mogu da zamislim Dudo, obožavam da se smejem onako, da skoro ostanem bez daha. 😀

  24. Reminder setiću se ja još gluposti, pa će možda i biti tri posta. 😀

  25. Deca imaju najlepse bisere.. 😀
    volim da se smejem i cesto se smejem dok vozim, jer tad imam najvise vremena da“ prebiram“ po secanju… sigurno misle ljudi sa strane da nisam normalna :mrgreen:
    al’ mene bas briga… zato udrimo brigu na veselje/smeh
    pozz

  26. Jao, ne znam zašto, ali što crnje – meni smešnije. Posebno sve vezano za groblje/sahrane…

    Podseti me sad na jednu rođaku, davno je to bilo… Skupila se jednom prilikom šira familija, ulazi neki moj stric-deda. šta mi već dođe, a baba Rajka: „Bože, Boško, pa zar ti nisi umro?“

    Od moje ortakinje bakuta non stop folira kako ne može da ide, sve je boli, ali sahrane ne propušta! Jednom se vratila sa neke iz sela, pitali je kako je prošlo, jer neki mlađi čovek se bio preselio na onaj svet, a ona lupila nešto tipa: „Odlično je prošlo! Malo smo vijugali onim putem, pa malo nazad, ali na svu sreću brzo su ga sahranili, pa je sahrana prošla k’o Bog!“

    Eh, stvarno šta mi još sve nije palo sad na pamet… Sve vezano za slične teme, da UMREŠ od smeha… :mrgreen:

  27. Djeca su genijalci:)

    Moj mali sin i ja šetali, umorili se i sjeli da popijemo sokić. Prilazi konobar i pita šta ćemo. Ja poručujem kafu i kolu, a on se misli, misli pa kaže konobaru: ja ću kolu i fantu. Ja ga pogledam u čudu, a on kaže: pa i ti si dvoje poručila:)))

  28. Setih se dok sam citala i smejala se k`o lud na brasno.
    Brat i ja u selu, u istom dvoristu i stric, zaklao svinju i dere ona creva, meni muka dumrem, i tu naravno cuveni komsija i rod nam neki dodje Barbula. Sika rakijicu i samo govori kako da se radi i jebe im mater. Ja se nesto zanijela, bacila pogled u daljinu, i odjednom taj Barbula tras sakom o sto, ja skocih i rekoh mu; ‘Idi bre istera me iz pameti’, a on onako ukrstio ocima i kaze; ‘A gde ti pamet’, plakali smo od smeha, ali majke mi, stvarno gde mi pamet, ne vidi je covek 😆 😆
    Pa sta ako sam usla u pogresan auto 😛 😛 😛
    A rebraste si zaboravila a? 😆
    Imam i ja bisera pun kufer 😀

  29. Saro baš tako, smeh je lek za sve. 😀

  30. Gile…hahaha…opičena baba.

    Dune vetar na sahrani i odleti buket cveća. Neki deda ga uhvati i vrati na sanduk, a klinac pored njega mu kaže: „Čiča ti si sledeći, uhvatio si bidermajer.“ 😀

  31. Dolly, pa što je pošteno pošteno je. 😀

  32. Zelena gde ti pamet? 😀 Tvoj doživljaj sa autom sam prepričavala i svaki put se smejem ko ludak. 😀 Rebrasti je još bolji, vidiš toga se nisam setila. 😀

  33. E vala bas biseri. Mislim, ovaj sto ne zna svoj ulaz je najveci biser, mada ga potpuno razumem jer nekad su ulazi identicni da covek kad se zbuni mora da pogleda postanska sanduceta da nadje ime i prezime. 😀

  34. hehehe, opustio me tvoj post skroz 🙂

  1. Повратни пинг: #pratiblogere – padobranstvo kao život « Uspesi, padovi i život uopšte

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: