A šta je moja Srbija?

Uh…rasplakao me je ovaj post, Novinarska patka me pomerila s mesta. Duša me boli za mojom Srbijom. Moja Srbija je ono što ja imam u njoj, a ne ono što nemam. Šta će meni nekog 6. maja, brazilske plaže, ako ne mogu da prošetam kroz šumu u selu, kada sve ozeleni, Đurđevdan kad se slavi. Kada se cela familija okupi, opusti, smeje i uživa.

Hangar u Brazilu, a gde je moj hangar u Srbiji? Zar moram na kraj sveta da odem da bih ostvarila svoje snove?

Šta će meni neka plava morska riba na udici, kada ja hoću da se na Ibru i Moravi ganjam sa skobaljem?  Neka crknem, ako. Ko mi je kriv što sam se ovde rodila, odrasla i decu rodila?

Hoće li me neko prebiti i ubiti negde, samo zato što nosim majcu, „Parachuting Team Serbia“? Ima li još puno takvih divljaka na svetu? Ne znam, ali znam da u mojoj Srbiji ima takvih.

Mogu da odem, da tamo kupim avion i radim pošteno, a zašto to ne mogu ovde?  Cessna je Cessna i ovde i tamo, ali u mojoj Srbiji je sve drugačije. To mogu razumeti samo oni koji su ovde rođeni i ovde žive. Razumemo se, u istoj Srbiji živimo.

Otići ću, ali se ne mogu odreći moje Srbije. Moja Srbija nije politika ove zemlje. Moja Srbija je, moje Kraljevo, moj Beograd, moj Ibar, Morava i Sava. Moja Srbija je moj Jarak i moj prvi skok. Moja Srbija je moje plavo nebo, zemlja ispod mene. Sitni puteljci, njive, šume, reke, koje vidim kad odem gore. Mir i tišina i šuštanje padobrana. Srbija sa visine je idealna zemlja. Kako da je ostavim, zbog čega?

Zbog toga, jer kada stojim na njoj imam osećaj kao da sam u zatvoru, kao da sam u kavezu, zatvorena i izopštena od ostalog sveta. Zato što moja deca moraju da uče neku novu istoriju Srbije i njenog naroda.

Srećna sam što imam priliku da gledam ovu zemlju iz neke druge perspektive, nesvakidašnje, ali sam sa tim zadovoljstvom i tužnija, jer kako stvari drugačije vidim odozgo tako ih drugačije vidim i kada sam dole. Teško mi je, ali neću se predati. Ne smem se predati, zbog svog života, zbog svojih uspomena, svoje dece, zbog moje Srbije.

Otićiću jednom, ali samo iz jednog razloga. Da bih jednog dana imala svoj hangar iz snova u svojoj zemlji, u mojoj samo mojoj Srbiji.

Svako svoj krst nosi, a naš je jako težak, ne smemo odustati od sebe i naše Srbije, jer drugu zemlju, našu zemlju, nemamo.

Advertisements

Posted on 01/10/2009, in srbija, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 30 коментара.

  1. veshtichanstvena

    E sad’ si i mene rasplakala….Sve ej ovako kako si napisala…sve

    Свиђа ми се

  2. Tuga živa moja Veco.

    Свиђа ми се

  3. Char, sledi svoje snove, ne dozvoli da se kaješ što nisi ispunila to što si želela. Naravno da ćeš se vratiti, svi se kad – tad vrate. Nije važno kad ćeš se vratiti, važno je da imaš svoju zemlju u svom srcu kao deo tebe same.

    Свиђа ми се

  4. ..hangar…. i meni fali jedan…necu da placem… necu da idem …necu da kukam… ali ocu svoj hangar, ovde u Srbiji !!!

    Свиђа ми се

  5. Ja hoću avion 😉

    Свиђа ми се

  6. Samo da znaš koliko se radujem kad pređem granični prelaz i uđem u Srbiju.

    Свиђа ми се

  7. Sta reći, kada smo svi ovde i sada! 😦 Srećno otišli i srećniji se vratili, a Srbija će vas čekati, jer ona nema gde!

    Свиђа ми се

  8. Pročitao sinoć …. pročitao jutros … pročitaću još jednom- za svaki slučaj.

    Свиђа ми се

  9. …I mene si rasplakala…. 😦
    moja zemlja…kad predjem granicu, kao da mi izrstu krila, nemas pojma kakav je to osecaj…dugo sam izvan nje, iz mnogih razloga, ali ona je uvek samnom…to dobijemo rodjenjem i to ne izlazi iz nas….

    Свиђа ми се

  10. Breskvice nemam razloga za kajanje, jer ispuniću svoje snove. Tamo ili ovde, nikada se ne predajem. Moja zemlja je deo mene i moje porodice i neću je se odeći zbog smradova koji vladaju njom.

    Свиђа ми се

  11. Deda meni duša plače, hoću i ja svoj hangar u Srbiji, ali ne može brate. Ne daju, hoće glavu da nam slome.

    Свиђа ми се

  12. Osmeh Stevo…osmeh je lek za sve. 😀

    Свиђа ми се

  13. Reminder nemaš pojma kako je lako kupiti avion, sam sebe isplati za godinu i po, ako se koristi za skakanje, ali nema šanse da nađem sponzora. Kada ga i nađem ne mogu da poslujem, jer nam je blokiran račun, čeka se razrešenje procesa u kome smo sigurno pobednici, ali biće gotovo za par godina. Nemam vremena da čekam, da država razreši svoje malverzacije.

    Свиђа ми се

  14. Dolly i ja svaki put kada negde odem, pa kad ulazim u Srbiju iz sveg glasa pevam „Oj Srbijo mati, nemoj tugovati…“ 😀

    Свиђа ми се

  15. Dudo Srbija samo može da ode u još veći, da prostiš, kurac. Čekamo naših 5 minuta i odosmo. Srbija je nešto što se voli, pa ma ko da vlada i ma kako da je u njoj.

    Свиђа ми се

  16. Borky, prijatelju, čitaj, šta drugo da ti kažem. Pišem ono što osećam i kako se osećam, jebe mi se ko šta misli o tome.

    Свиђа ми се

  17. Saro to je ono što ponesemo odavde, pa ma gde da odemo. Naša Srbija. Moja. Tvoja. Srbija kakvu želimo da bude. Duša me boli, a još se sa mesta pomerila nisam.

    Neću ja za moju Srbiju više reći da je srbijica, sa malim S. Moja Srbija je jedino što imamo i što nam pripada, pa ma kako da je živeti u njoj.

    Свиђа ми се

  18. A to znači, da ostaje ovde, mislim na Srbiju, a misli malo i na nas bednike, koji nastavljamo da živimo u NAŠOJ Srbiji, koja je, kakva takva, naša, pa makar i usrana! Vama srećno, naravno i uvek i ponovo! 🙂

    Свиђа ми се

  19. Jebes ga, sve je ovako, sve……jebiga.

    Свиђа ми се

  20. jebiga ja sad plačem

    Свиђа ми се

  21. Dudo, hvala ti, ali dok mi odemo ko zna šta će se sve ovde izdešavati.

    Свиђа ми се

  22. Jebi ga Zelena baš…tako je i svi smo toga svesni.

    Свиђа ми се

  23. Dolly došla mi je mama sinoć i danas sam još čitala ovaj post, na glas i sama sebe sam rasplakala. Jebi ga.

    Свиђа ми се

  24. vratih se još jednu turu da otplačem i da ti kažem da ja više nemam svoj grad, ulice, dom. I da beskrajno patim za tim. I da volim sva ova brda, planine, ove rijeke.
    Ajoj, neću više.

    Свиђа ми се

  25. nas jedini nedostatak je sto nismo slozni kao narod. Svi za jednog jedan za sve. E toga ovde nema, zato smo i takvi.
    ma bicemo mi na tebe ponosni i kad budes nam slala razglednice iz brazila.

    Свиђа ми се

  26. Dolly prija ponekad i isplakati se. 😉

    Свиђа ми се

  27. Ivane jako mi je drago što si svratio i što si verovatno bolje. 🙂

    Ne stoje bezveze ona četiri S na srpskoj zastavi. 🙂

    Свиђа ми се

  28. Svet je jedno čarobno mesto, a zemlja (država) je samo politički ograničena nekim granicama, onako, kako su to neki drugi ljudi zamislili i na šta mi, ovako mali prolaznici u ovom životu, ne možemo da utičemo.
    Uživaj bilo gde, gde ti je lepo… gde god možeš da stigneš.

    Свиђа ми се

  29. Nemoj da ideš nigde Čarolijo, Nigde nije lepo kao ovde, veruj mi… I ja milion puta dnevno poželim da odem, nekoliko puta sam i pokušavao, ali sada kad sam već deda, vidim da je to bekstvo a ne odlazak.
    I ja volim svoj Vrdnik, svoju Resavicu, svoju Borču i sve ono što smatram svojim jer sam bio deo toga u jednom trenutku istorije. Hajde da ne dozvolimo „đukelama“ koji se hrane našom srećom da dođu do izražaja. Hajde da prestanemo da jadikujemo već da počnemo da se borimo za našu Srbiju baš takvu kakvom si je ti tako lepo opisala.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s