Samopsihoanaliziranje jedne umorne ženetine

Mene moje napisane reči usrećuju i muče. Ne mogu samo da napišem nešto i da onda nastavim dalje. Uživam u njima kada dođem do nekog zaključka ili mi samo lepo zvuče, ali me muče onda kada ih napišem, a ne razumem odakle li su samo došle? Iz čega su se izrodile?

Muči me jedan deo u ovom postu, prvi. Odakle u opšte jedan takav lik u mojoj glavi. Toliko pogrdnih reči, ljutnje, gađenja, sa pitanjem na kraju „može li mi takva osoba biti prijatelj?“, koje kao da samo kamuflira nešto što se krije iza svega toga.

Takva osoba može stvarno da postoji negde, ali ja sam je izmislila, „legla mi u priču“… Hm…? Zašto baš sa takvim karakteristikama? Odakle takva potreba u meni, da je takvu izmislim? Zašto sam morala da izmislim neku ženu koju ću da ispljujem na najpogrdniji način?

Pa zar ja koja imam razumevanje za sve i svakoga? Za sve ono što ljudi čine nađem opravdanje. Zar ja koja kažem „Tvoje telo samo tvoja briga„?

Podsvest je čudo. Da zađem malo unutra.

U poslednje vreme mi se izdešvalo nekoliko stvari koje su izuzetno teške. Sve sam stoički podnela. Mesecima sam pod velim pritiskom. Možda i par godina. Smejem se i kad mi nije do smeha. U stvari sve stoički podnosim i uvek se smejem. Ne sećam se kada sam se isplakala zbog nečega.

Nepravda me dovodi do besa, a onda bih da je isterujem „fizički“, da bijem. Pošto sam već velika porasla, ne ide, pa se onda smejem, a kad sam baš ljuta, a nemoćna i ne mogu da bijem, plačem. Čak se ni to više ne dešava, sada je moja reakcija sasvim drugačija. Smejem se.

Kakve sad sve to ima veze sa nekom izmišljenom ženom koja se jebava za gaće i parfeme sa nekim bucom tamo? Hm…? Opisujem u komentarima ženu koja ostavi muža i decu, izljubi ih i ode. Aha…jel` to to? Da li to meni moja podsvest govori da treba da odem negde i da odmorim malo? Ono što mi se ne sviđa su debele, budžene čiče koje misle da sve i svaku mogu da imaju. Ono što ne volim je kada se ljudi prodaju za gluposti.

Znači na spram „otići negde“ sam stavila sve ono što mi se gadi, da bih ispljuvala ženu ili da bih sprečila sebe da odem negde, jer trenutno sam u situaciji da ne mogu nigde da mrdnem.

Zašto nisam rekla da ta žena odlazi recimo na odmor, na masažu, u jebanu banju, da iskulira. Ostavlja sve „Kaže snađite se kako znate i umete, spakuje torbicu i izađe.“

Nisam zato što to ni po kakvim kriterijumima koji vladaju u mojoj glavi nisu ni za najmanju osudu. Možda bi moja podsvest mom umornom telu rekla „idi već jednom, dani dušom malo.“, a zaista ne postoji način.

U suštini ne želim da odem nigde od svoje dece i muža, uživam sa njima u svakom pogledu, ali izgleda da pod hitno moram da ih organizujem nekako i zapalim negde, bar na par sati.

Izgleda samo da sam previše umorna, da je sve nekako palo na moja leđa, a da me moja podsvest brani i čuva. Ako već ne mogu, da ispravim neke nepravde, da bijem i da plačem. E onda bar mogu da izmišljam likove i da ih pljujem ni krive ni dužne.

Znači ta neka tamo, može da ode i da radi nešto što ja nikada ne bih, a ja ne mogu ni da se ispišam na miru.

Moraću izgleda da napravim novu kategoriju „Moja lična psihološka ordinacija“, pa da tu izmišljam, pljujem, psujem, analiziram, a da se vi ne čudite, „šta li joj je danas?“

Da i odgovor na ono pitanje „može li mi biti prijatelj“, je da naravno boljeg prijatelja od sebe nemam.

Neka shvati kako ko hoće, ali meni je sada tako dobro. Više me ne muče sve one moje reči. Hvala Zelenoj i Mahlat. Nateraše me da promislim, inače bi sve to, eto samo tako prošlo. Hvala devojke.

Advertisements

Posted on 11/09/2009, in SVAŠTA NEŠTO. Bookmark the permalink. 43 коментара.

  1. dođi u NS da skitamo 🙂
    nije daleko, voz je jeftin i jedan dan će svi preživeti bez tebe 🙂

  2. I ja se tako punim, punim, prepunim i sve mislim samo da mi je negdje otići.
    Kada sam prvi puta morala zbog posla da odem od kuće i to par mjeseci umalo presvisnula nisam bez njih, iako ni u wc ko žena nisam mogla otići, a da neko ne lupa u vrata i viče: požuuuuri. Moje odustvo sam otplakala bezbroj puta i onda sama sebi prebacivala: kako li će bez mene. Zamisli njima bilo lijepo.
    Kasnije sam još par puta išla po 10, 15 dana sama od kuće, ali to ludilo tipa kako će bez mene nije me prošlo.
    Iako mi tvrde da im je ljepše, jer ih niko ne maltretira, niko ne viče operi ruke, sjedni, primakni se stolu, zavrni rukave, spremi obuću, spremi knjige, diži posteljinu, uči, čitaj….
    Gdje god da odeš nosiš svoje misli sa sobom, pa to ti je.

    Ako ti nešto znači sve što si napisala prepoznala sam u sebi.
    Pozdrav:)

  3. Mani se ti rezimiranja i tumačenja, trudi se da se opustiš jer hvala Bogu sve najgore je prošlo i sad možeš da uživaš sa svojim najdražima 🙂

  4. Čovek sebi može biti najveći prijatelj, ali je obično sam sebi najveći neprijatelj.

    Svako od nas treba da ima neki izduvni ventil. Ja se psihički praznim pisanjem mada često volim da odem na neku žurku i da se propisno izludujem. Sva sreća da imam dobro društvo, skoroz pozitivno i uvek spremno za lud provod pa za tili čas napravimo žurku. Nakot toga sam određeni vremenski period miran i cool 😉 Pa posle ajde sve iznova.

  5. Vrlo rado Drvena, samo ne mogu još uvek.

  6. Breskvice prosto moram da rezimiram neke svoje misli i izjave, jer to je jedini način da ustanovim tačno šta mi je, šta želim i šta mi treba. Postala sam džangrizava do zla boga, a nemam pojma zašto. U stvari samo sam se malo potresla.

  7. Reminder moj najlepši mogući ventil je skočiti iz aviona, ali toga skoro nije bilo, tako da nemam pojma gde ću da se izduvam. Možda ću na kraju da kupim onaj džak za udaranje, pa da lupam, lupam…dok se ne izduvam načisto. 😀

    Došla jesen, evo je i zima na pragu, a tada sam uvek malo više šašava.

  8. Dolly hvala ti, naravno da mi znači da se još poneko prepozna u ovom mom haosu. Da ne pomislim da sam načisto odlepila. 😀

    U stvari i ne želim nigde baš ono izistinski da odem, ali bi mi jako prijalo da me bar jedan, jedini dan svi ostave na miru. Da ćutim, ležim, kuliram, čitam, spavam… Eto kažem a onda se osećam kao da je i previše sebično poželeti tako nešto za sebe.

  9. Naravno da nisi odlepila, samo si ziv covek. Svima ponekad treba da ga ostave na miru, da se posveti sebi,da promeni rutinu. Samo nismo naviknute da sebi malo udovoljimo, nazalost.

  10. Charolija, moraš da se odmoriš. Ne bih te sada udavila ozbiljnom pričom o tome šta se desi i kako poblesaviš…ali veruj mi, taj umor (i ako neki ljudi ne mogu da razumeju od čega…) ne može da ide unedogled i jednostavno, pukneš. Negde, neki šav počne da se para i onda je teško pohvatati konce. Zato je bolje da malo podebljaš nit pre nego što krene gde ne treba. Dugo sam se borila da sve mogu sama, da ne želim da nosim decu nigde da spavaju. Neće dugo biti mala i tako to. Tebi se pride mnogo toga izdešavalo. Deca – velika radost ali ko iskreno kaže, i veliki zamor. Ne na ružan način mislim, ali činjenica je da te bre troše ko paklu cigara, ispuše te i ako se ne čuvaš, ostade od tebe samo opušak. Kljukaj se vitaminima i moraš par sati da uvališ decu nekome i da ideš od kuće, sama ili sa dragim…ali…zabranjeno za mladje od 18 😉 što će reći…nema sitne dečurlijice 🙂

  11. Čharobna, mnogi od nas bi da spasavaju Svet i odstrane blato i govna; brinuti ili se iznervirati na stvarima kojih svakodnevno ima dvesta-trista miljuna… Svet nije zbog njih kvaran! Treba da se ima i rezervni ventil (kažeš nema iskakanja iz aviona); meni je osim pisanja najbolje pražnjenje kada se derem na one stvari što vidim na televiziji i… nikog niti uvredim, niti me iko vidi… Ovce na broju, salata raste u vrtu a vukovi skitaju po šumama. Budi mi dobra, Ćao!

  12. moja baba je govorila, bolje idi pola sata sama nego dva sata sa đecom, mojoj mami kad smo brat i ja bili mali.
    za par sati neće ti nedostaju. idi na masažu, idi u teretanu, idi u šoping ili samo sedi u botaničkoj bašti da buljiš u prazno. šta god.

    mora da se ima dnevno vreme za sebe. dobra majka je ona koja je zadovoljna. imaš podršku u svom čoveku i neće ti biti problem.

    ko ne voli sebe, ne može voleti ni drugoga, ko ne poštuje sebe, kako će drugome ukazati poštovanje, ko je loš prema sebi, sa drugima je još gori.

    par sati sa sobom ili u nečemu što voliš a nije familija, menja sve, veruj mi.

    trebalo mi je da ovo shvatim, da me ne jede griža savesti, koja me inače jela za sve, da se ne osećam kriva, a osećala sam se kriva i odgovorna kad padne kiša na izletu, pa kad sam shvatila, bilo mi mnogo lepo.
    svet je draga čar, naopačke. jer da nije, mušakrci bi nosili suknje a žene ne bi jahale konja sa strane.

    sad kad negde odem, ko letos u holandiju, znaš kako mi se obraduju. a ja njima tek… ihaj! plus puna torba poklona. pa mi dete kaže, mama što si lepa. vidi se to i oseća i svima bolje.

    jednom rečju, blago meni dok je meni mene. 🙂

  13. Čarolijo
    a možda sam ja odlijepila, samo to ne znam:)
    Kako god, na uštrb sna imam sama sebe za sebe. Pa ko duže izdrži.

  14. E, draga moja, s obzirom da sam i videla koliko si stalno u frci, ne mogu narocito da te utesim zato sto sam i sama bila tako blesava, da NIKO nije znao sa mojom decom, kao ja! Jesam ih pustala na more sa mojima i na po neki vikend, a onda sam patila, kao blesava! I naravno, i meni je nedostajalo bar sat vremena za sebe. Tebi jos ni mama ne zivi u istom mestu, pa je i to otezavajuca okolnost! Jos jedno dve, tri godine 😀 i bice ti lakse, sigurno, a onda ces patiti zato sto su BRZO porasli i pitaces se da li si ih dovoljno ljubila i mazila! Znam, iz iskustva, a mi smo blizanci, isti! Ima nade i za tebe, videces! Sada si i u posebnom stanju i promenama! Dete u prvi razred, stres oko Jabucila, ma… malo li je! No,ide sve na bolje, jaka si ti, ne daj se, a imas i nas da se ispsujes, istreses iz sebe sav bes i jad! Udri, samo kad ti dodje! 😀

  15. Sanja umela bih ja da udovoljim sebi, samo što trenutno ne vidim način i plašim se da skoro neću uspeti da nađem rešenje. Primetila sam ovde na blogu po tekstovima, da mi to tako dođe na svakih par meseci, imam par ovakvih tekstova koji se periodično pojavljuju, a između njih se ništa ne promeni.

  16. Kokice znam i ja da može biti ozbiljno, kada fizički umor stigne i psihički, kao da ću početi da se „param“po nekim šavovima? Kao da je sramota umoriti se i to priznati?

    Nemam kome da „uvalim“ decu ni na par sati, tata trenutno nije u mogućnosti da mi pomogne oko njih ili oko bilo čega u kući, jedino vreme kada mogu da kuliram sama, je noć, ali onda se zanesem, pa ostanem skoro do jutra, pa preko dana opet jurcam kao da imam snage, a nemam.

  17. Stevo na likove iz crtaća nemam baš nikakav razlog da se derem, jer se ovde ništa drugo i ne gleda sem crtanih filmova. Definitivno ću morati nešto da izmislim. 😀

  18. Dubravka s obzirom da nema ko da nam pričuva decu ni na par sati, a tata sada ne može sam sa njima, jedini samostalan izlazak mi je u onu moju „baštu“. 😀 Ma proćiće i to za neko vreme. 😀

  19. Dudo znam ja ko zna sa mojom decom, moja mama, ali daleko je kao što znaš. Nemam problem da ih ostavim sa nekim, imam problem što nemam sa kim. 🙄

    Drago mi je da smo se upoznale. Nadam se da te nismo mnogo uplašili. 😀 😀 😀

  20. Da…Dudo moja Jovana je već četvrti razred, Ivanova Jana je krenula u prvi.

  21. Ne znam sta da mislim u tom predhodnom postu o osobi koji si izmislila, da bi cula misljenje naroda ili sta? Branila si svoj stav kao da stvarno postoji (ili si branila-pljuvala sebe, to sama s podsvescu razluci).
    Mahlat i ja samo, svakako bile u manjini s misljenjem, odnosno stavom.
    Deci nista nece faliti, nisu samo tvoja, imaju i oca, tako da, kada ti dune…ostavis ih tati i das sebi par sati, kao sto i ti njemu cinis.
    Nervira me kada neko radja decu na kontu baba, deda, tetaka…Moj brat kada je trazio od mene da mu uzimam dete svaki dan iz obdanista, rekla sam da necu. Njegova deca, njegov problem, mogu da uletim kada je neka frka, ali da mi to bude obaveza, necu. Sto ih je stvarao, ako ne moze sam/i da brinu o njima, nego treba polumenta ljudi okolo, pa zajebi!
    Vama/tebi, svaka cast, jeste sami, znam da je naporno, ali sami gajite vasu decu.

    A za hvala, nema potrebe, bile smo iskrene, take smo ti mi koje predjemo cet`r banke 😀

  22. *Charolijo, otkud ste me uplasili, zaboga! Pa, ja volim decu i brinem o svakom koga vidim! Divni ste svi, bas ste mi prijali! Pa, cekaj, jel to bila Jovana, ili Jana? Jao, pa sam mislila bila ubedjena da je Jovana krenula u prvi,sve sam smuntala u glavi! Uf, pa ona je samo menjala skolu, zar ne?

  23. Charolija, nisam te želela uvrediti, želela sam ti samo dati savet iz svog iskustva. Nije sramota to priznati, naprotiv, poželjno je. Prvo sebi a onda i drugima. To što trenutno nemaš kome decu da ostaviš, nije mi bilo poznato. Da tata ne može sam sa njima, to … naravno, tek se oporavlja. Sve što onda mogu da ti poželim je da se izduvaš makar na ovaj način ili u tvojoj bašti, pa doćiće i lakša vremena. Samo čuvaj sebe, jer jedino tako možeš pomoći svom dragom i svojoj deci. Samo toliko.

  24. Moram se još nadovezati na jedan od gornjih komentara…iskreni smo i mi koji ne predjemo četrs banke, iskrenost je stvar čoveka, ne godina. Ne bi sada trebalo da ispadne zato što su ti pojedini komentari otvorili oči, da sve što su drugi rekli, a nije se slagalo sa time, nema smisla. Naravno da svako ima svoje mišljenje i iza njega stoji. Tako i ja, o prethodnom postu i dalje mislim isto što sam i tada kada sam prokomentarisala. Eto, ja tako, imala sam potrebu da ovo kažem…pa ako će neko zameriti, žao mi je.

  25. electrasdreams

    Secas se kada ja okacih tablu: -otisla na pauzu-?
    Mora to svako sebi da priusti ponekad. Vredi, videces. I niko nece umreti zbog toga.

  26. Komentari su za davanje i primanje i ti to znaš, ali komentari su ipak samo to – komentari.

    Radujem se svakom tvom komentaru na svom blogu jer je svaki čist k’o suza … a to je nešto što se ne uči a još manje se može simulirati.

    Potreban ti je jedan dobar, pravi reset sistena ili možda novi operativni program, ha ha ha …. Naravno Jabučilo će to razumeti i podržati te.

    Tempo kojim ti živiš je stravičan i ponekad treba pomisliti i na opuštanje i na sebe. Valja se- veruj mi.

  27. Zelena ja da sam znala što sam je izmislila ne bih ni napisala ovaj post sada. Rekoh, baš mi legla. Ne sumnjam u iskrenost i drugih koji su komentarisali.

    Sumnjam da iko rađa decu babi, dedi, tetkama i ujacima, ali je dobro kada su tu da pripomognu kad mogu. 🙂

  28. Dudo ma šalim se ja za plašenje. 🙂

  29. Kokice nisam se uvredila, naprotiv, volim da čujem dobar savet od onih koji su prošli kroz sve to. 🙂

    Slažem se sa tobom i u vezi iskrenosti, a i komentari koji su tamo napisani su svi „na mestu“, da li je osoba izmišljena to nema nikakve veze sa stavom prema takvim likovima. Ne verujem da će ko zameriti, a i zašto bi, a i ako zameri nema veze. Ovde smo da razmenjujemo mišljenja. 😉

  30. Elektra okačiću i ja tablu čim pre, samo da se ovaj moj još malo oporavi. 😀

  31. Borsky okačiću tablu, kao Elektra „NA PAUZI SAM“ i ima da se resetujem samo tako. 😀

    Komentari su tu da bismo razmenili mišljenja, da bismo se složili sa nečim, kritikovali ili dali neki savet. Volim komentare, bez njih ne bi imalo smisla piskarati. 🙂

  32. Drago mi je da se razumemo. Dakle, upravo tako…u tvom postu izmišljena ili ne…činjenica je da takve osobe postoje (dobre ili loše…ko ih kako vidi) pa se samim time nameće i mišljenje o njima. Sada…svako to doživljava na svoj način, što je i normalno, jer da smo svi jednaki, kako kažu, ne bi valjalo. Ja sam ti moje iskustvo (bez detaljnog prepričavanja istog) prenela jer, sada ću biti iskrena totalno…moja je iscrpljenost dovela do toga da nisam sama mogla doći sa posla, nego su morali doći po mene. Nisam mogla sedeti, tresla sam se…nisam mogla gledati filmove, nisam mogla podneti zujanje televizora, imala sam strah od svega, smrti, bolesti, ostajanja same u kući, da ne idem u morbidne detalje. Odlazila sam na posao (prekovremeno, jel…) i primala infuziju 10 dana…OHB (ili već tako nešto) tablete, vitamine b….pila redovito lekove za smirenje (da bi se organizam doveo u red) i čak išla na razgovor kod psihijatra (nisam luda, časna reč). Postepeno, sve je to prošlo, postepeno, sve to više nije trebalo. Sada sam zmaj 🙂 i sada sam ok. To je najveći razlog zašto ti želim dati savet, jer…mnogo je nas verovatno to prošlo, pitanje je samo ko se stidi to reći a ko ne. Ali dok ne izgovoriš nešto na glas i dok ne pokažeš, ljudi i ne znaju da ti je potrebna pomoć i podrška. E sad, verovatno ti nisi baš tako opičena kao ja što sam bila, ali ne znam…moraš pomoći sebi, to je trenutno jedini savet koji mislim da ti mogu dati.

  33. U stvari, nista ti mi nismo ovde rekli sto vec nisi znala, samo ti je bilo potrebno da se malo IZDUVAS! Decu, naravno, radjamo sebi, ali nam je SVAKAKO potrebno vreme da provedemo malo i sami sa sobom ili sami sa bracnim partnerom! Troje i ponekad cetvoro dece, iziskuju mnogo angazovanja a bogami i ISISAVAJU iz tebe svu energiju! Nema tu mudrovanja, nema ni resenja, sem po nekad da ti dodje majka i da je iskoristis za svoje slobodno vreme! Secam se svog umora sa samo dvoje dece, ali, to bio moj izbor! Zelim ti da izdrzis! 🙂

  34. Samo zdravlja, sve ces ti vec organizovati i uraditi 😀
    Znam ja da ti mozes.
    Pozz i veliki zagrljaj

  35. Kokice dobar savet para vredi. 🙂 Još uvek nisam u tako lošoj fazi kao što si ti bila, što ne znači da ako se malo ne trgnem, ne mogu da budem. 🙄

    Na vitaminima sam odavno, protivnik sam bilo kakvih lekova za smirenje, jer mislim da sve što nije fizičke prirode, možemo da rešimo, a sa psihologom sam udarila dobar temelj još u dvadesetim, tako da ti verujem da nisi luda. 🙂

    Kako u proleće počnem da cvetam, tako u jesen počnem pomalo da venem, dok se ne priviknem. Najradije bih sa pticama odletela na jug. 🙂

    Hvala na savetu, puno mi znači. 🙂

  36. Dudo naravno da ću da izdržim uz puno ljubavi sve se može, a bar ljubavi imam na pretek. 😀

  37. Saro razumemo se. 😉 Znaš i sama da tako ponekad svašta nešto napiskaram, ponavljam se. 😀

  38. 🙂 uticaj vremena je čudo…naročito jesensko – prolećni prelazi 🙂 Sad…neki manje osetljivi to ni ne primećuju, a izem li ga kada upadoh-smo u one na koje to ostavlja sitan trag. Sad će sneg 😉 … sankanje i tako to 🙂 pa da vidiš sreće. Što se tiče lekića, izem li ga, ponekada dobro dodju, mada nisam baš neki zagovornik istih, ali ima kada je bolje pomoći sebi, nego se izludeti. Ali to je naravno lični izbor. U svakom slučaju, najbolje je kada smo zdravi i nasmejani bez ikakvih dodataka. Vreme će i to doneti 🙂

  39. Kokice ma prođe mene brzo muka kao i što me stigne. Čudna sam ja neka živuljka. 😆

  40. Sreća je onda što imaš potomaka, pa vrsta neće izumreti 😉 Šalu na stranu, to je odlično, izduvaš se i vozi dalje!!! 🙂

  41. Plava Baklava

    Kako te samo razumem, iako jos nisam „ukacila“ celu pricu. U radosti i blagostanju su oko nas milioni, u problemu smo sami. Nemas gde da ostavis decu i da se izduvas? Nema veze – izduvajte se zajedno. Na mestima gde te nece mamakati zato sto ces ih uposliti necim sto im odvlaci paznju s tebe a ti ces naci svojih 15 minuta ili 1/2 sata mira.

    Ja sam se tako odmarala ne uz moje jedno, hiperaktivno koje vredi za troje, nego jos uzmem dvoje, da lakse stvorim sebi prostor za regeneraciju. A sada, sa 6 on je vec moj veliki coveculjak, s kojim je meni sve lako. Odemo na kolektivno udaranje u bubjnjeve ili masazu i oboje smo kao novi. Jos dobro „radi“ radnju bioskop: oni gledaju film a ja sam u nekom svom filmu citavih 90 minuta.

    Nekad odemo na pusto mesto i nadmecemo se ko ce glasnije da vice, jace da lupa nogama, naopakije da peva. A sve cesce se desava i da ima svoja interesovanja i sasvim spontano me ostavi da radim sta mi je volja 🙂

    Inace, svakako preporucujem kod takvog iscrpljivanja podrzati organizam: omega 3, B kompleks, zen-sen , gvozdje ako utvrdis malokrvnost i puno, puno tecnosti, najbolje vode. Ja sam se tako par puta iz puzeceg polozaja digla na noge 🙂

    PS: Kod nas jos pali i fora: sesti u bus i voziti se 15 sati recimo do Pariza :-)))))))

  42. Baklavice tako na kraju i uradim. Izvrnu igračke i kuću na glavu, a ja im se pridružim, pa „divljamo“ do besvesti.

    Ako me isključe iz igre, zatvorim se u sobu, pa i na pola sata. Kad uveče uspem da ih savladam da polegaju, onda ostanem u miru i tišini bar još par sati.

    Do Pariza nam je daleko :mrgreen: , ali zato uvek možemo da sednemo u auto i da se bezciljno vozikamo, pa dokle stignemo. Radujem im se svakog jutra kao da ih prvi put vidim i u tome nalazim najveću snagu.

    Moraću da obnovim vitamisku apoteku pod hitno. 😀

  43. Kokice mora da su neki gen i od mene pokupili. :mrgreen:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: