Jedna cipela

stare cipele Negde u ranu jesen, u jednom gradu u Srbiji, ulazi žena od nekih 40-tak godina u prodavnicu obuće. Milog, negovanog lica, niskog rasta, skladne građe. Lepa žena, skromno obučena.  Ljubazna prodavačica je dočekala sa klasičnim:

„Dobаr dan, izvolite.“, i prosto se obradovala, jer tog dana nije imala puno posla.

„Dobar dan, znate mene zanimaju muške cipele, htela sam suprugu da kupim neke lepe.“

„Evo izvolite ovde su vam izložene, pa pogledajte kakvih imamo u  ponudi ili hoćete da vam ja preporučim neke?“, reče prodavačica i pokaza ka polici sa muškim cipelama.

„Ma ne  znam ni sama. Volela bih da budu kvalitetne, kožne…“, reče žena i uze u ruku jednu od cipela.

„Koji broj nosi vaš suprug?“

„43, ali uvek ima probleme  sa obućom ili ga stežu, ili  mu nešto drugo ne odgovara. Ma ne znam ni sama, šta da radim? Znate kakvi su muškarci?“

„Pa znate, ako je tako, onda je najbolje da dođete sa njim, pa neka sam izabere i proba.“

„Eh…“, uzdahnu žena. „Tako bi najbolje bilo, ali znate on je u bolnici već duže vreme, pa sad za neki dan treba da ga puste, a cipele koje ima su već odavno za kantu. Prosto me sramota da mu njih odnesem za izlazak iz bolnice.“, reče žena i nastavi da razgleda.

„Ne znam šta da vam kažem, recimo evo ove cipele su kvalitne i lepe, imamo i broj koji vam treba, a mušterije koje ih kupuju kažu da su udobne. Dobro se prodaju, a dobre su i za zimu. „, reče prodavačica i pokaza joj poluduboku, kožnu cipelu.

„Jaoo baš su lepe, on takve i voli. Koje nisu uske gore na prstima, znate, voli baš takve malo šire, šljampave kako ja volim da kažem.“, nasmejaše se zajedno. „Mogla bih te da mu kupim i cena mi odgovara, ali stvarno…uh… ma znate šta, zamoliću vas nešto, pa šta bude.“

„Recite samo, tu sam da bih pomogla mušterijama.“

„Sramota me je, ali moram da vas pitam. Da li biste smeli da mi date ovu jednu cipelu, pa da ja otrčim do bolnice da je on proba i da vidi da li mu se sviđaju? Baš je situacija bezveze, ali šta ću kad je takav i bolestan je zahtevan, a kakve su prognoze neće još dugo i …“ i zajeca žena. Sede na stolicu i poče da plače.

„Joj izvinite, ali stvarno mi je teško.“

„Ma u redu je. Nema problema, bolnica je blizu, a sigurna sam da će mu se i dopasti. Nemojte da plačete, biće on dobro i sigurno će mu se svideti, videćete. Hoćete čašu vode da vam dam.“ reče zbunjena prodavačica u dahu.

„Ne treba mi voda, hvala ti draga.“, reče žena maramicom brisajući lice. „Molim te samo mi je stavi u neku kesu i ja trčeći idem do njega. Ne mogu da ti opišem koliko mi znači što mi ovo činiš… Nećeš valjda imati neke probleme, ako ti dođe gazda?“, upita prodavačicu.

„Ma neee…gazda je dobar čovek i ako dođe razumeće. Ništa vi ne brinite, samo da cipela odgovara vašem mužu  i problem će biti rešen.“

Uze žena kesu sa jednom levom cipelom, zahvali se još jednom i užurbanim korakom izađe iz radnje.

Cipela je odgovarala njenom mužu, dobio je na poklon od svoje voljene žene.

Tužna jedna priča iz svakodnevnog života. Bila bi čak i obična, da istu priču žena milog, negovanog lica, nije ispričala drugoj prodavačici u drugoj radnji za isti model cipela. Samo što je  iz njene radnje  odnela desnu cipelu.

cipela2

Advertisements

Posted on 13/07/2009, in srbija, SVAŠTA NEŠTO. Bookmark the permalink. 27 коментара.

  1. auuuuhhhh . . .

    Свиђа ми се

  2. Пази кад сам знао да ће да буде нека превара.

    Свиђа ми се

  3. Šta je Drvena, jesi li htela nešto da kažeš? Srbija je ovo „bato“ moj. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  4. Vule da se naslutiti, s obzirom kakvih sve ljudi ima oko nas.

    Свиђа ми се

  5. Odlična priča, Čarlić. Možda bi čak bila ponajbolja da je njen čovek „jednonog“ 😀

    Свиђа ми се

  6. xexe
    ima i ona kad je žena kupovala istu bundu sa mužem i sa švalerom. u talu sa prodavačicom. 😀

    Свиђа ми се

  7. Stevo rekoh ti već nekoliko puta da ja ne umem da izmišljam priče. Vrlo retko. 😀

    Ovo se stvarno dogodilo mojoj koleginici u Kraljevu, dok sam radila u prodavnici obuće. Moglo je i meni da se desi, ali nije bila moja smena. 😀

    Свиђа ми се

  8. Dubravka snalazili se ljudi kako se ko setio. 😀

    Свиђа ми се

  9. Pa da, znala sam da je prevara, ali nisam pretpostavljala da ce se tako završiti. Uh, kako smo potrefile iste teme -prevara! 🙂

    Свиђа ми се

  10. Кад смо већ код преваре, очигледне, је л’ наседа неко овде на прикупљање добровољних прилога за операцију тешко болесног детета које скупља неколико њих по улазима зграда?

    Свиђа ми се

  11. Eh, a ja romaticar se ponadala da je ona stvaaarno otrcala i odnela cipelu voljenom muzu…
    Nikad se Linga opametiti neces 🙂

    Свиђа ми се

  12. Dudo tebe je onaj prevario sa mnogo manje mozga, ova je napravila čitav scenario. Ja sam se smejala danima. 😀

    Свиђа ми се

  13. Linga, ma možda i hoćeš, nikad nije kasno da se čovek opameti. 😀

    Свиђа ми се

  14. U svakom slučaju ipak je dobra priča!

    Свиђа ми се

  15. Hvala Stevo, umem i ja ponekad da napišem nešto. 🙂

    Свиђа ми се

  16. Naravno, Čarlić!

    Свиђа ми се

  17. znala sam da ima nesto 😉

    Свиђа ми се

  18. Svaka joj cast, mamu joj 😆

    Свиђа ми се

  19. Nazalost ja ne mogu da povjerujem da bi neko mogao da ide ovako daleko po moralu i samom sebi.

    Ljudi ipak nisu toliko losi.

    Свиђа ми се

  20. Priču sam napisala baš kao priču, ali događaj se stvarno dogorio baš ovako kako sam opisala.

    Свиђа ми се

  21. Ne znam Željko, i ja verujem u dobrotu, ali činjenice su sasvim drugačije.

    Свиђа ми се

  22. Aleksandre, ko zna zašto je tvoj komentar završio u spamu, sada sam ga videla i izvukla.

    Te ljude što idu od vrata do vrata, nikada i ne saslušam. Kada otvroim vrata i vidim da su spremni da krenu u neku priču, kažem „izvinite, u žurbi sam“ i zatvorim.

    Mislim da postoje mnogi drugi načini da pomognem nekome, a da ne budem prevarena.

    Свиђа ми се

  23. electrasdreams

    Snalazljivost je majka zivota – rece neko pametan.

    Свиђа ми се

  24. Odmah sam znao da će dukrade gilje. Al’ pustimo gospodžu na miru. Muž joj je u bolnicama.
    Da, da. Večito pitanje: Opravdava li glad tzv. krađu parčeta hleba.
    Jadnici, jadnici!

    Свиђа ми се

  25. Nikolav, jebem li ga. Mislim da ne opravdava. Da je opravdano, mogli bismo svi onda u „snalaženje“.

    Свиђа ми се

  26. Mislio sam na početku priče da ima muža bez noge.

    Свиђа ми се

  27. Mislim…šta reći?! Snalažljivost je čudo! Samo ne kada su snalažljivi na nama 😉

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s