Samo sada je važno, ostalo su sitnice

zivotNe volim cirkularne poruke, mailove i slične stvari, ali ovo po meni zaslužuje mesto na mom blogu. Dobila sam od Drvenog Advokata, ne znam ko je napisao i nadam se da mi niko neće zameriti. Ako neko zna neka mi kaže rado ću linkovati.

„ŽIVI SAMO ZA DANAS KAO DA NIKADA NEĆEŠ UMRIJETI I DOBRO PAMTI OVO…

PROČITAJ, ZAPAMTI, IZBRIŠI

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi.Izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče: ‘Ovo nije bilo što, ovo je nešto specijalno.’

Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, prije otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrijebila. Čuvala je to za neku ‘specijalnu priliku’.

Dobro…ja mislim da je sada prigodna prilika za to’. Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati – na pogrebu.

Njegova žena je umrla.

Okrene se prema meni i reče:’Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan’.

Još uvijek mislim na njegove riječi…one su promijenile moj život. Više čitam, a čistim manje. Sjedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu.

Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu.Shvatio sam da je život u suštini jedna cjelina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan.. Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja.

Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvijek kad poželim. Fraze…’jednog dana’ i ‘jednog od ovih dana’su nestale iz mog rječnika.

Ako nešto vrijedi vidjeti, slušati ili raditi, onda ja to želim vidjeti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.

Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima.

Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Vjerujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.

Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta me što sam prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam ‘jednog dana’ htio kontaktirati.

Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati ‘jednog od ovih dana’. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj braći i djeci, češće, koliko ih volim.

Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smijehom ili radošću.

I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan… Svaki dan, svaki sat, svaka minuta… je specijalna.

Ako si ti dobio/la ovu poruku, znači da te netko voli, a postoje i osobe koje ti voliš. Ako si prezauzet, da pošalješ ovo dalje drugim osobama, i kažeš samom sebi da ćeš poslati ‘jednog od ovih dana’…čuvaj se! ‘Jednog od ovih dana’ je tako daleko…. ponekad ne dođe nikada više…“

Advertisements

Posted on 27/06/2009, in Snovi, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , . Bookmark the permalink. 18 коментара.

  1. Postoji samo sadasnji trenutak !
    Proslost i buducnost egzistiraju samo u mislima.
    Ako se ponesemo za njima,sadasnji trenutak nestaje za uvijek !
    A on je jedini dokuciv,kada smo i duhom i tijelom prisutni,i kada je zapazenje izostreno do maksimuma.

    I nesto sto je najdracocjenije u meduljudskim relacijama je sposobnost samog covijeka da pruzi u potpunosti svoju prisutnost.

    To je lakse reci nego uciniti,ali da se na tome raditi.Svakodnevno,kroz na izgled najbezveznije situacije ! 😉

    🙂

  2. Dobila i ja to isto pismo i bas sam pomislila, kako ne bi bilo tesko promeniti zivot na bolje, sa samo malo volje! Trosimo se na neke beznacajne stvari a zivot prolazi, prolazi… 🙂

  3. Cyber Bosanko baš je tako i baš treba da se potrudimo da uživamo što više. 😀

  4. Afroditta ja radim na tome već godinama i mislim da postižem rezultate. Sada i ovde, a šta će biti sutra…ma koga je još briga za to. 😀

  5. Dudo „život brzo ide, život brzo prolazi…“ ima tako neka pesma, pade mi na pamet. 😀

  6. I ja sam dobila ovaj mejl i to cini mi se bas davno, tako da ne verujem da bi se onaj ko je ovo napisao mogao linkovati. Trudim se da zivim bas tako. Svaki dan sebi kazem: nemas rezervni zivot, ovo tu, to je to. I dobro je 🙂

  7. Čahobna, danas leži na onome što je juče bilo, a ne bi bilo budućnosti bez ovoga danas. Hebiga, zajebana folozofija. 😀 Inače, i ja sam dobio „cirkular“, nije važno od koga 😦 Ljudi pročitaju i uglavnom zaborave 😐

  8. Tako je Magi, rezervni život ne postoji. Danas sam nekako baš srećna i ispunjena. I dobro je. 😀

  9. Stevo učini nešto lepo danas da bi sutra imao čega lepog da se sećaš. 🙂

  10. Evo, baš razmišljam šta bih uradio sutra da imam čega da se sećam prekosutra 🙄 😆 😉 :mrgreen: 8)

  11. Procitala sam ovo jos odavno u knjizi „Melem za zensku dusu“ ili tako nesto, ima tamo gomila ovakvih pricica. Neko je samo prekucao iz knjige i salje dalje.
    Dobila i ja isti mejl i odmah ga obrisala, idu mi na **rac takvi mejlovi!

  12. Divno… i samo ako dajemo sebe u potpunosti, u svakom trenutku znamo da se necemo pokajati… pa i ako pogrijesimo, jer uostalom i gresku su zivot. Hvala Ivana na podijeljenom tekstu!:-)

  13. Zelena ova pričica mi je baš „legla“ nakon svih onih događaja ispred naših vrata.

  14. Bubo ako se bar neko malo zamislio, a mislim da jeste…pričica je ostavila trag.

  15. Poruka pričice je odlična i istinita, ne da ne znamo šta će biti sutra, nego ne možemo znati ni hoće li nas biti sledećeg minuta. Takodje je istina i što Stevo kaže, pročitamo, složimo se i posle zaboravimo 😦 …nekako, izvetri nam. A takodje, nije baš da volim ovakve mailove, tačnije…ne volim njihov kraj, ono tipa pošalji na toliko i toliko adresa, ako ne, sutra potop 🙂 Sve u svemu, pričica za zamisliti se 🙂

  16. heeej, drago mi je da ti se dopao mail 🙂
    ni ja ne volim forwardovane mailove, ali ovaj sam izabrala među gomilom . . .

    i samo još nešto, u ladici imam neke čipkane gaćice, nikad ih nisam obukla ne zato što ih čuvam, već nisam imala priliku otkad ih imam, a nisu za svaki dan 😀
    ako slučajno giknem, mojne me u njima sahranite leba vam . . . :mrgreen:

  17. Ili kao što bi Cane Partibrjekers reko „Hoću sve i hoću sad“…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: