Ja umem da letim :)

marko-i-mama-ns-vazdusni-tuKada odlučite da se bavite padobranstvom, dođete u klub, uradite lekarski, završite obuku, što teorija, što praksa, pa test, pa priprema za skok, pa odvoj od aviona, pa se pripremite i dođe vreme da uđete u avion, a vi mislite „Uuuu jeee napokon ću skočiti.“  :mrgreen:

Dok leti avion, vi gledate dole, posmatrate svet iz neke druge dimenzije, mislite ovo ili ono, zavisi od čoveka do čoveka. Recimo na svom prvom skoku ja sam razmišljala kako nisam imala pojma koliko je Dunav u stvari blizu Lisičjem Jarku. Popnete se na određenu visinu, otvore se vrata od aviona. I onda se čuje glasno KŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ!!!! Nekako mi je ovo „K“ neizbežno.

Spiči vas vetar samo tako, malo se iznenadite, ali onda se setite zašto ste uopšte tu, pa budete neizmerno srećni. Tako ja, ne znam za druge. Avion uđe u nalet i onda ako recimo niste prvi na redu, a ja u većini slučajeva nisam bila, jedan po jedan padobranac iskaču pre vas.

Dođe vreme da i vi iskočite. Smestite svoje dupe na ivicu, lagano izbacite svoje nožice napolje na papučicu i uhvatite se za upornicu jednom rukom. Drugu ruku stavite do prve, dignete dupe i izađete napolje, ruka do ruke i polako dođete do sredine upornice. Odvojite noge od upornice i tako se držite za avion koji leti. Pogledate u nastavnika, on kaže i pokaže „OK“ i onda se pustite sa pogledom na gore i nogama blago savijenim. Gurtna je to. Sledeće je šu šu šu šu…. kupola iznad vas i avion koji vidite kako odleće dalje.

Za prve skokove je taj trenutak jedan od najrelaksirajućih. Pogledate gore kupolu, vidite da su sve komore pune i da je sve ok, uhvatite komande i kažete „Juhuuuuuuuu! Svet je moj.“ Ma šta ja tu ovo ono…to sve ja tako, ne znam za druge. Onda na radio stanici čujete, na primer: „odlično, bravo, uhvati komande i drži taj pravac.“ To nastavnik sa zemlje kaže da je sve ok i da ste dobro obavili taj deo posla.

Sledeće otkrovenje koje sam imala tako u vazduhu je bilo „u jebote vidi kako visim.“ Visite u sistemu, a ispod vas ima recimo 900 metara do zemlje. Predivan osećaj, neopisiv. Mislim da niko nikada nije uspeo da opiše svoje prve skokove onako kako oni to stvarno zaslužuju. Sad ću da vam kažem. Ako je skok iz aviona ono što ste stvarno VI LIČNO ŽELELI, ako to nije zbog toga da ispadnete baja ili riba, zbog tate, druga, devojke, dečka, zbog društva ili ne znam koga. Ako je to ono što baš VI želite, onda je to nešto što je lepše od 12 orgazama za redom. To je za mene skok iz aviona.  😉

Razgovaram sa svojim nastavnikom padobranstva. Koji je eto sasvim „slučajno“ moj muž. Ništa nije slučajno na ovom svetu. Ovakvih skokova kao što sam vam opisala imam 11. Svi na gurtnu. Proteglo se to moje skakanje na gurtnu. Da ne moramo da vodimo dnevnik nastave ne bih ni znala da je toliko vremena prošlo, ni da je to baš tada bilo.

Znate li vi uopšte kada je bio 11.07.2006.? Ja sam u padobranstvo uplela i ceo svoj život. Od tada sam rodila dvoje dece. Da biste rodili jedno treba vam devet meseci, to svi znamo. Skakala sam i trudna. Onda sam razmišljala. „Ajde da sam ja neki vrhunski padobranac, pa da nastavim da skačem. Ovako samo svoje dete dovodim u opasnost. Dobro, neću da skačem.“

Išli smo na takmičenja. Što sa bebama u stomaku, što bez. Odgledala sam bar hiljadu skokova. Mislite li da sam nešto propustila? Ne! Nisam ja ležala u hladovini i kulira, bila sam tamo na mestu gde se sve dešava, na livadi, na sunđeru, pored elektronike. Jednom rukom pridržavam stomak, drugom držim kameru. Ili u jednoj ruci držim dete, a u drugoj kameru. Ne možete ni da zamislite kako je to.

Tu ste na mestu događanja, a ništa ne možete da preduzmete. Isto kao da ste obožavalac čokolade, a onda vas zatvore u sobu prepunu vaše omiljene čokolade, koju ne možete ni da liznete, gricnete, ništa… samo možete da gledate. Umesto čokolade neka svako stavi ono što najviše voli, pa vidite kako je.

Rasplakah se malopre od sreće.. Bili smo danas u Novom Sadu u vazdušnom tunelu. Mogu vam reći da nije lako, ali da je prelepo. Sve đake sam snimila i svi su se odlično pokazali. Znate li koga nisu snimili? Znate, ne moram ni da vam kažem. A znate li ko je bio najbolji? E ta osoba što je nisu snimili. Gledala sam malopre slike i ta osoba ima jednu jedinu sliku u vazduhu.

O iskakanju na gurtnu sam vam pričala, da biste stekli utisak kako to otprilike izgleda. To jeste padobranstvo, ali po meni nije ni blizu pravog padobranstva. Padobranstvo je letenje. Nisam mogla da znam, umem li ja to i jako sam se plašila da ću se razočarati u sebe, da ću se možda uplašiti, da ću se tumbati…?

Kada je došao red na mene i kada sam prišla vazdušnoj struji, preplavila me je neopisiva sreća. Pored mene su stajali nastavnici da bi mi pomogli da se ustabilim, kao i svima ostalima. Ljudi moji, ja sam letela. Pustili su me i ja sam se digla jedno četiri metra u vazdušnom stubu. Ostalo im je samo da me gledaju.

mama-leti

Kada sam se spustila dole, pošle su mi suze na oči i mahnito sam vikala „…hoću gore, hoću u avion, hoću gooooreeee, na nebooo, ja umem da letim.!“ Buka je stvarno velika, tako da sam se baš drala. Posle toga sam se još par puta podigla i osećala sam se kao da sam baš rođena u vazduhu, da sam od vazduha sazdana.

Kada se podignete gore i ispadnete iz vazdušnog stuba onda naravno padnete dole na sunđer. Toliko sam bila opuštena u vazduhu da mi je jedan pad dole bio jako bolan. Vratni deo sam nekako uklješila ili šta već, tako da sam danas ukočena, samo tako. Ne mogu ni Anu da podignem. Ma to nije ništa u poređenju sa srećom koju osećam. Umem da letim!!!

Vodili smo i Marka sa nama. Rekoh već da je buka neopisiva. Možete onda samo da zamislite kako sve to izgleda jednom detetu, koje tek za neki dan puni dve godine. Jedna devojka se uplašila buke i nije smela ni da proba. Marko je jaaaako, jaaaaako plakao dok smo se popeli do gore, a onda kada je video zašto smo se popeli i čemu tolika buka, oduševeljeno je gledao.

Neke stvari budu urođene, hteli mi to ili ne. Hteli su i njega da ubace unutra, ali ja nisam dala. Svidelo bi mu se sigurno, ali onda više niko drugi ne bi mogao da leti. Tunel bi bio rezervisan samo za njega. Pričam ovo iz iskustva, jer znam kako reaguje u luna parku. Ima vremena za Marka neki drugi put. Ovog puta je njegova mama bila glavni glumac.  😀

To da jedva čekam da uđem u avion, ne moram ni da vam kažem, ali za sada sam napunila baterije ovim letenjem. Snimke moram da sredim, pa će to malo potrajati, pa zato postavljam ovaj iz tog vazdušnog tunela. Na snimku je prvo Saša Jojić Jokas on ima preko 17000 skokova, a posle njega na snimku su dva đaka. Uživajte šta drugo da vam kažem.

Advertisements

Posted on 11/04/2009, in Padobranstvo, Snovi and tagged , , , . Bookmark the permalink. 37 коментара.

  1. Fenomenalno!!!!!!!!! 😛 Kome se ovo ne bi svidelo? Slobodan, al opet blizu zemlje i potpuno siguran. 😛

    Свиђа ми се

  2. E ovo bi možda i probala 😉

    Sjajno!

    Da ti se divim, to već znaš 😀

    Свиђа ми се

  3. Ostavila si jednom komentar na mom blogu a ja sam ti tad rekao da želim da skočim 🙂 stvarno bih voleo da to konačno uradim ove godine (računam negde kraj proleća, početak leta) pa bi mi smernice dobro došle 🙂
    i video sam da ste išli u NS na vazdušni vertikalni tunel a da budem iskren, pojma nisam imao da tako nešto postoji u NS-u pa ako može malo više i o tome 🙂

    Свиђа ми се

  4. Izvanredno!! 🙂
    ja sam probala ono decje letenje prosle godine, ali ne smem da objavim slike, bila sam u suknjici 😆

    Свиђа ми се

  5. Nikad nisam ni sumnjala da možeš da letiš! 😉

    Drago mi je da si toliko srećna

    Свиђа ми се

  6. Stvarno ne znam Sanja kome se ne bi svidelo. Meni je ovo samo priprema za ono pravo što sledi. Skok na slobodno i slobodan pad. Hoću što dalje od zemlje. 😉 Mada za vazdušni tunel nije potrebna nikakva posebna priprema i može bilo ko da proba. 😀

    Свиђа ми се

  7. Suske ako te put navede ovamo u naše krajeve možeš i da probaš, što da ne. 😀

    Свиђа ми се

  8. Slavko mi u Beogradu imamo školu i odavde smo vodili đake u vazdušni tunel. Raspitaću se kada i ko radi obuku u NS, pa ću ti poslati broj kome da se obratiš. Od sada ćemo redovno da vodimo đake u tunel, pa možeš da dođeš da vidiš i da probaš ako hoćeš. 😀

    Свиђа ми се

  9. Miss Cybernaut ne znam kakvo je to dečije letenje, ali bih volela da probam šta god da je u pitanju. 😀

    Свиђа ми се

  10. Ivančice pravo da ti kažem, nije mi bilo svejedno dok sam čekala svoj red. Nije lako kao što izgleda, ali je preeeeedivnooo. 😀

    Свиђа ми се

  11. Kad god vidim ili procitam nesto kod tebe ili Flyja, dodje mi da skocim … Ne treba mi priprema, ni fizicka ni psihicka, samo padobran, avion i neko da mi kaze kad da skocim…
    Uh, kad Sanja vidi ovaj moj komentar ima da bude strepnje, jer ona zna da od mene svasta moz da ocekuje…
    Sto do sada nisam to uradio, nemam pojma, osim sto mi se uvek nesto isprecilo na tom putu… Ili mozda nisam dovoljno zeleo…?
    Mozda samo tripujem u svojoj glavi…?
    A nisam kukavica, naprotiv. Nikad mi nije ni palo na pamet da ne mogu, da ne smem, da nesto moze da me spreci,a opet…nisam ..
    Ako nista drugo, ovo cu isprobati ne zvao se ja VlaDA….
    oVO JE ekstra!!!

    Свиђа ми се

  12. Jelena Rakić

    Sjajno 🙂 Nekoliko puta sam letela paraglajderom (u tandemu, naravno) i potpuno razumem kako se osećaš. Definitivno u tom trenutku pomisliš „Juhuuuuuuuu! Svet je moj.“
    Već dugo razmišljam o skoku iz aviona ali nisam sam se nadala da ću na twitteru naleteti na nekoga ko se time bavi 🙂 Mislim da ćemo se uskoro i videti 🙂

    Свиђа ми се

  13. Sjajno!
    Hvala sto si se potrudila da nam sve to lijepo docaras. 🙂

    Свиђа ми се

  14. Dođi Deda i skoči. Ne moraš Sanji da pričaš. Samo postaviš filmić i slike na blog, pa neka se iznenadi. 😀 Biće i njoj drago. 😀

    Свиђа ми се

  15. Afroditta bilo mi je zadovoljstvo da napišem ovaj post. 😀

    Свиђа ми се

  16. Predivno izgleda, ali ipak ne vjerujem da se može uspoređivati sa pravim skokom. Isto kao npr. vožnja bicikla po prirodi ili vožnja sobnog bicikla.

    Свиђа ми се

  17. Wow!! Ovo je sjajno. Pročitala sam tekst u jednom dahu i ostajem sebi dužna da čitam dalje, jer, priznajem, nisam do sada znala da ovakvo mesto postoji. Imaš još jednu vernu čitateljku 🙂

    Свиђа ми се

  18. Mogu da zamislim kakav je osecaj! Izgleda fenomenalno! 🙂

    Свиђа ми се

  19. Imam utisak da te je adrenalin drmao i dok si pisala ovaj članak! 🙂 Ovi tuneli su super za one koji imaju fobiju od visine a hteli bi da skaču.

    Pa da skočiš bez gurtne 🙂

    Свиђа ми се

  20. Divno si sve opisala, kao da sam skocila ili letela, hvala ti puno!

    Свиђа ми се

  21. Ja nisam od zena koje vriste kad je neka frka,ali kad mi je darling rekao da hoce da skace,rekla sam mu da to obavi da ja ne znam,pa posle da mi kaze. Koza mi se najezila od ovog tvog opisa skakanja na gurtnu. Ja slobodu poimam sasvim drugacije. A tvoja radost pleni 😀

    Свиђа ми се

  22. uživaj! šta drugo da ti kažem, vidi se da voliš a opisi su ti strastveni, divno.
    pih, za mene je kasno a i bojim se visine, al možda moje detence bude imalo želju, a onda ti se javljam!

    Свиђа ми се

  23. Jebeno Pametni lično po mom mišljenju ovo nije ni blizu pravom skoku, ali što se tiče letenja, simulacija je zaista prava, s tim što je na nebu čak i mnogo lakše, jer nema granica. 😀

    Свиђа ми се

  24. CyberCat dobrodošla. Drago mi je da ti se svidelo ovde kod mene i da ćeš svraćati. 😀

    Свиђа ми се

  25. Dudo izgleda fenomenalno i jeste fenomenalno, veruj mi na reč. 😀

    Свиђа ми се

  26. Aleksandre sve što ima veze sa padobranstvom kod mene izaziva euforiju i viši nivo adrenalina. Hvala ti…skačem na slobodno čim se malo zalečim. 😀

    Свиђа ми се

  27. Dudo, nema na čemu. Znaš i sama koliko uživam u svemu ovome. 😀 Tek će biti lepih i pravih priča. 😀

    Свиђа ми се

  28. Magi i ja sam mišljenja da svako treba da radi i uradi ono što želi. Dok Ivan skače nemam nikakav problem da gledam, ali kada je moj sestrić koji je imao 11 godina skakao tandem, prepala sam se živa i ako je on bio totalno oduševljen. 😀

    Свиђа ми се

  29. Dubravka nikada nije kasno. Prošle godine smo imali jednu gospođu od 52 godine i jednu koja je sebe častila za 50 rođendan tandem skokom. Koliko mi se čini ti si dosta mlađa. Jedna od njih dve je bila i sa nama u tunelu. 😀 Smisli se, pa sa detencetom pravac aerodrom. Javi se kad god poželiš. 😀

    Свиђа ми се

  30. Ovo, pre ili kasnije, moram da probam.

    Свиђа ми се

  31. Što da ne Stevo, što pre to bolje. 😀 Naš najstariji đak ima 54 godine i polako postaje jako dobar padobranac. 🙂

    Свиђа ми се

  32. Kreten s kragnom 🙂

    Свиђа ми се

  33. Jel ti skinuse zeno to cudo? 😛

    Свиђа ми се

  34. Zelena većeg kretena ni na slici nisi nikad videla. 😀

    Nisu Sanja, skidam u subotu ako bude dobro.

    Свиђа ми се

  35. Hehe, genijalno! Da imam ovo, verovatno ništa drugo u životu danima ne bih radio! 😀

    Свиђа ми се

  36. Gile postao bi profesionalni letač. 😀

    Свиђа ми се

  37. Cool…

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s