Tetkin padobranac

Naši mali padobranci

Najmlađi član Padobranskog kluba Nebeski Dijamant je Nikola Vučković. On je već sa 11 godina odlučio da oseti lepotu padobranstva. Reći da je neko sa 11 godina sposoban za takvu odluku, možda zvuči čudno, ali upravo je tako. Kada neko sa tako malo godina, na +40C umesto na kupanje, svojom voljom ide na aerodrom da prati obuku drugih padobranaca i da gleda skakanje, šta onda drugo reći, nego da je rođeni padobranac.

Za početak Nikola je skočio, tandem skok sa 3000m. Najveća brzina ostvarena prilikom tog skoka je bila 266km/h, a 41 sekunda provedena u slobodnom padu, šta reći…jedino slike i snimak donekle mogu da vam približe kako se osećao i kako je reagovao naš Nikola.

Pre skoka:

– Nikola jesi li siguran da hoćeš da skočiš?
– Jesam!
– Jesi li 100% siguran?
– 100%

Posle skoka:

– Da li bi još skakao?
– Da!
– Koliko puta još?
– Pa bar još 1000 puta!!!

Nikoli preostaje da do svoje 16 godine čeka svoju obuku i svoj prvi samostalni skok. Do tada će verovatno već naučiti da sam spakuje padobran, a posmatrajući druge padobrance verovatno će naučiti i sve ostalo. U međuvremenu će verovatno skočiti još koji tandem skok, ako uštedi neke pare, jer u ovom sportu svi sve plaćaju!

Marko

Verovatno se nigde u svetu prenatalni skokovi ne računaju u skokove, ali ako ih ipak računamo, onda je naš najmlađi padobranac Marko. Pre svoga rođenja, dok je još bio samo mala mrvica u stomaku, kroz telo svoje majke je osetio lepotu potpune slobode. Neke mame svojoj deci dok su u stomaku puštaju muziku, Mocarta, Baha, RNR ili šta već, idu na aroma terapije, šetnje, vožnje brodićima… Marko je slušao brujanje aviona i skakao iz istog. Padobranac u najavi! Videćemo kad bude dovoljno porastao da ima svoju knjižicu skokova, hoće li mu negde tih 5 skokova biti upisano, ali je sigurno da je negde u njegovom genetskom kodu upisan taj osećaj totalne slobode i navale pozitivnog adrenalina.

Advertisements

Posted on 19/10/2008, in Padobranstvo, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , . Bookmark the permalink. 40 коментара.

  1. On je već skočio…blago njemu….zavidim mu!

  2. Ljubi ga majka, hrabri padobranac.
    A mi koji samo pricamo, nema nas nigde… Dolazimo, gledamo, mastamo i NISTA od nas…
    Bravo za Nikolu !!!

  3. Punky zavidim mu i ja. Sa tako malo godina, a već je osetio lepotu neba. 😀

  4. Kakva leteca familija 🙂
    Bravo!

  5. Deda pitam se ponekad kako izgleda odrasti na aerodromu. Sve ono što sam ja u tridesetoj videla i osetila, oni imaju priliku, mnogo pre. Do tridesete će već moći i knjige da pišu o svemu tome. 😀

  6. cao!
    mozes li me kontaktrati mail-om, imam jedno pitanje.
    ivan.arsic@gmail.com

    HVALA!!!

    arsa (droljizam)

  7. Zelena još samo da skoči Nikolin brat i majku da im bacimo i definitivno ćemo biti leteći! 😀

  8. Bravo za Nikolu

  9. Znas i sama sta mislim o svemu. Vec sam ti sve rekla. Doci ce i taj dan, nadam se, pa cu i ja tandem, baj jedanput u zivotu. Nikoli blago, bas je uzivao, vidi se. I tvoj Marko ce biti takav, sto posto, posto mu ni jedan avion ne promakne (kao ni meni). Divan je filmic.

  10. Secam se da sam vec negde procitao tekst,… i ono citam i kontam gde sam ja isto to procita… tek kada sam kliknuo na link gore setih se da sam na zvanicnom sajtu…
    sta reci… Nikoli svaka cast na hrabrosti i velikoj ljubavi i zelji za padobranstvom.

    Marko… ma rekoh i u prethodnom postu – siguran sam da ce pored vas da zavoli taj sport jer ipak osetio je adrenalin jos dok je bio deo tebe.

  11. Bravo za male i velike padobrance!

  12. au Nikola! Bravo! 😀

  13. Nikola sada već ima 13 godina, ostalo mu je još malo da čeka. Ljubi ga tetka. 😀

  14. Dudo ovo su samo naređane slike, a od filma zastaje dah, bukvalno. Pokušaću da ga smanjim, pa da ga postavim. Nidžo zaslužuje svaku pažnju, a ti samo odluči i dođi. 😀

  15. Ivane to na zvaničnom sajtu sam ja nešto piskarala po zadatku, pa je tako šturo, kao mala informacija, a nikako da napišem svoje viđenje svega toga. Bilo mi je teže i gore da gledam Nikolu i njegov skok nego bilo šta pre toga u životu. Kad je dodirnuo zemlju laknulo mi je. Bila sam odgovorna za njega, jer mu roditelji nisu bili tu i nisam imala pojma kako će dete stvarno da reaguje. Bio je oduševljen, na moju veliku radost! Nije se pokajao što je odlučio da skoči. To mu je bio rođendanski poklon od nas. 😀

  16. Nikola je moj idol! 😀

  17. Bravo za Nikolu! 🙂
    Svaka čast!!! 😀

  18. Bravo Nidžo! Bravo i za tetku! 😀

  19. Baš bravo i za tetku, jer je jedva preživela. 😀

  20. Bravo i za mamu, znas kad bih ja pustila svog sina?! Nikad! :mrgreen: Stvarno sam uzzasno stvorenje, ispada da sam sebicna, al taj strah… 😦

  21. Ja bih podrzala zelje svoje dece, bez obzira koliko se ja bojala. To je, po meni, moj problem, a ne detetov. Izvini Sanja, ali vidim da si i ti samokriticna. Bolje da ti dete samo kaze, nego da uradi tajno, a saznaces kad-tad. Moj brat je tako skakao godinama a nije rekao mami, koja je uzas od panicarke, a ona saznala iz nevezuse, tj. videla ga na tv, na nekom takmicenju. Eto!

  22. Negde sam već rekla da sam odličan uzor, u vaspitanju dece imala u svojoj starijoj sestri. Ona tog dana nije bila na aerodromu, nije čak bila u Bgdu, ali kada je Nikola sa mnom onda sam mu ja i otac i majka i sve što se nas dvoje dogovorimo je u redu. Njena deca su i moja, odrasli su sa mnom i presrećna sam što ih imam. Ponosna sam na njih kao što bih bila i da sam ih ja rodila.
    Gledajući Nikolu kako ulazi u avion osećala sam sreću, ponos, strah… verovatno ću se isto tako osećati kada budem gledala Marka, ako bude želeo da skače. Kada ovako pišem sada, mogu samo da zaključim da mi užasno nedostaju Dušan i Nikola. Uh…

  23. Uf, za ovo treba da imas herca, da ne kazem nesto drugo 🙂 Svaka cast pitomac.

  24. Dudo mnogo stvari sam u životu uradila, a da to nisam podelila sa roditeljima. Drago mi je što sam ih bar malo poštedela brige. 😀 … ali sa druge strane mi bude i žao, jer u nekim važnim trenucima nisu bili uz mene da mi pruže podršku iz razloga što nisu znali. Baš sam bila mali đavo. 😀

  25. Zaista bravo! Najvece bravo za toliku posvecenost necemu,to me fascinira vise od hrabrosti.

  26. Dudo,
    ma nisam ja takva, ni u cemu ih ne sprecavam, al kako prezivljavam to je druga prica. I bas zato sto sam gomilu stvari uradila, a da mi roditelji ni danas nemaju pojma, znam sta deci moze da padne na pamet.
    Carolijice, ne sumnjam ja da si ti jedna 100 posto odgovorna tetka!!! 😛

  27. Sanja, znam sta mi roditelji prezivljavamo, dokle god smo zivi. Mozda sam ja malo cudna, ali to je sigurno posledica mojih strogih roditelja. Ja sam kontras, uvek bila i radila sve njima u inat. Zato sam se postavila prema mojoj deci tako, ta im ne branim nista, a za uzvrat dobijem istinu, ma kako mi bilo. Doduse, nista extremno nisu ni trazile. Ja sam se nalagala roditelja i kada za to stvarno nije bila nuzda. Onako, za inat, nisam htela da im kazem istinu, koju ce saznati za sat vremena. 🙂

  28. 😀

    hrabrica…

  29. Ivana, kukuc! Neobicno mi je da se ti ne javljas tri dana! Jel sve ok! Kako nam je rekonvalescent? Decica?

  30. Pa, sta bi? Jel kompa crko? Nadam se da nije nista gore!

  31. Nije nista crklo Dudo, hvala Bogu, 😀 Bili smo u velikoj jurnjavi, slavili smo Jovani rodjendan, pa nam je sutradan bila slava i tako nisam imala vremena. Sada sam u fazi oporavljanja i sredjivanja. Svi smo dobro. 😀

  32. Uh, dobro je. Bilo je sigurno veselo. Bas si me uplasila. Jebes ga, mi matori, uvek mislimo na najgore. Dobro je, dobro je.

  33. Carolijo, opet tajac. Morala sam da se oglasim. Imam i razlog, znas i sama. Mozda bi mogla da mi objasnis, ko slaze padobrane pocetnicima, padobrancima? Zao mi ovog momka sto pogibe na Ceneju. Cujem razne prozivke po novinama, pa me kopka, ako nije bez veze. Mislim, da li oni uce i sami odmah sklapaju svoje padobrane? Cula sam od svog brata, koji se bavi padobranstvom, da svako sebi slaze padobran. Jel to jos uvek vazi? Sta je s vama? Kako je rekonvalescent? Decica?

  34. IVANA, MOLIM TE JAVI NAM SE. VIDIM DA TE NEMA NIGDE, NI NA JEDNOM BLOGU. DA LI JE SVE U REDU? TREBA LI NEKA POMOC?

  35. Draga Dudo, svi smo dobro bez brige, samo se bavim nekim drugim stvarima, pa sam malo zanemarila blog i sve što se njega tiče. Vratiću se uskoro. Hvala ti na ponuđenoj pomoći, ali hvala Bogu dobro smo i ne treba ništa.
    Što se tiče udesa, ne bih se izjašnjavala dok se ne utvrde sve činjenice. Nije na meni da pričam o tome.
    Pozdrav i poljubac

  36. Ok, ako je poslic u pitanju, srecno. Izvini sto sam te pitala, ne kao policajac, nego uopste. Znala sam da nije trebalo. Mozda sam to pitala u pogresno vreme, ali mi je pitaja izletelo, baj d vej. Poljubim te i pozdrav svima!

  37. Dudo tvoje pitanje je bilo na mestu i mene lično mnogo toga zanima u vezi tog udesa, jer na žalost takve stvari se dešavaju.
    Sastavlja se posebna komisija koja ispituje svaki takav slučaj do detalja, tako da ne treba pričati priče tipa „rekla kazala“, a ima onih koji to pričaju, pa se svašta može pročitati. Kada dobijemo obaveštenje zašto, kada, gde i kako se sve izdešavalo moći ću sve da ti kažem.

  38. treba samo da ima roditelje koji nisu kao sanja.. ja moje pustao… i sa padobranom, a i na mnogo teze zadatke :-))) sve u svemu, lakse je kad si mali… sve je lakse tada… nikola samo napred, sunce tetkino :-)))

  39. NeMresBilivit … sve je lako kad si mlad! 😀

  40. Ivana, bez veze mi je sto sam te pitala. Citala sam u novinama, gledala na tv, pa sam je zato to provalilo iz mene. Ok, izvini. Nedostaju mi tvoji postovi. Verujem da si jako bizi.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: