Jedan od onih dana

Jedan od onih dana, koje pamtiš ceo život 15. septembar, 2008. Ne umem da opišem kako se osećam. Operacija je bila uspešna, pacijent je ostao živ i tako će da ostane još dugo, dugo godina. Kao da sam pijana, a ništa pila nisam. Smejem se, pa bih onda plakala od olakšanja, a ne mogu. Sve ovo vreme nisam zaplakala. Kao da se sve ovo nije događalo nama. Baš sam ponekad čudan lik, samoj sebi. Kao da gledam sebe i sve što mi se dešava, sa strane, iz nekog drugog ugla. Valjda mi je tako bilo najlakše da sve ovo prebrodim.

U petak smo moj dragi i ja išli u bolnicu. Izvadili su mu kilo i po krvi, za koje kakve analize, primili ga na odeljenje, a onda nas poslali kući. Kažu: „kući će bolje da se pripremi za operaciju.“ Kupili smo taj neki lek. Vikend smo proveli u stanu. Nismo išli na aerodrom. (Ja u stvari ne umem da budem duhovita.)

Negde sam pominjala da imam svoje tekstove pisane u wordu sačuvane na hardu, i da valjda neće sistem da padne, pa da pogubim tekstove. Upravo se to desilo. Moj dragi mi je oborio sistem. Pao je! Što sve ovo pričam? Aha, pa tako sam provela vikend. Spašavajući hard. Uspela sam, a onda sam narezivala diskove, sređivala dokumentaciju i snimke sa skakanja, dečijih rođendana i ostalih dešavanja. Jurcala sa Markom, nosala Anu po kući, radila domaći sa Jovanom, donosila i odnosila neke čajeve, supice, lekove i … I tako s vremena na vreme legla pored njega grlila ga jako, ljubila ga i udarala mu čvrge i šamarčiće, psovala ga što mi je sjebo kompijuter i … i kad ga pogledam u oči vidim… vidim da ne moramo ništa da pričamo…i …  O kako prijaju ove suze, napokon!!! Nekako me peru, rasterećuju, otklanjaju tu muku koju sam vukla sa sobom poslednjih mesec dana. Hvala Bogu da je mogu sada sprati sa sebe, sa nas.

Ana nijednom nije plakala noću, od kako se rodila. Probudi se, promeškolji, uzme flašicu i nastavi da spava. … ali prošlu noć je plakala na sav glas, iz dubokok sna se probudi i počne da vrišti. Zdrava je, ništa je ne boli, a plače. Uzmem je u naručje, ućuti se. Kao da je osećala nešto. … U šest sam probudila mog dragog i nastavila da spavam. Tako smo se dogovorili. Da ne pravimo nikakvu frku i jurnjavu, da se ponašamo kao da ide na šišanje. (Ko još u šest ujutru ide na šišanje?) Ustao je, sredio se i otišao. Javio se oko 10. Spreman, puši pljugu u nekom hodniku i čeka da ga pozovu na operaciju. … Ja? Ja ništa, eto tako samo. Ništa. Uobičajeno sve.

U 12:59 zove, nikada neću da zaboravim njegov glas. Tih, pospan, mamuran, skupio snagu, zove i kaže: „Dođi, gotovo je“.  Kako sam došla do njega ne znam, ali došla sam. Leži, sa onim cevčicama po rukama, spava. Dotaknem mu obraz rukom, poljubim ga, on otvori oči, pogleda me,

pitam „kako si?“,

kaže „sve me boli“,

„šta kaže doktor?“,

„kaže da je sve u redu, da ću biti dobro“,

pitam „jel` ti treba nešto?“,

on još tiše kaže nešto,

pitam „šta si rekao?“,

on se osmehne i kaže „5000 evra“.

(duša moja, za razliku od mene on jeste duhovit)

Sve ovo vreme sam znala da će sve biti u redu. A on? Večeras mi je priznao. Nije bio tako uveren da će biti nas. Kaže: „Legnem tako uveče i razmišljam kako sve da organizujem, pa ako ja odem da vas ne ostavim u nekim problemima.“  Mislio je na nas i kada se pitao hoće li ga biti. Uh! A ja sam mu odmah na početku ove agonije rekla da mu ne padne na pamet da mi slučajno umre. Rekla sam mu da neću ni da ga sahranjujem, ni na grob da mu dolazim i da ću da budem toliko ljuta da ću da se razvedem. Hahahahaha… O Bože. Baš mi je bilo i tužno i teško da ga gledam kako mi pred očima kopni, mršavi, ruka mu nije deblja od moje. Uh… samo da mi dođe kući. Obećala sam mu da ću da ga izudaram i da ga vratim u bolnicu na oporavak od batina.

Pre svega toga nam je ostalo da se oporavimo od operacije i onda da nastavimo tamo gde smo stali.  Mislim da smo posle svega ovoga samo postali jači i nekako se još više volimo. Kažu da većina ljudi ne zna koliko nešto voli dok to nešto ne izgubi. Ja znam koliko volim i ne želim to da izgubim. Bar ne još jedno 70 godina.

Hvala vam svima koji ste bili uz nas. Stvarno mi je značilo i znači mi puno. Hvala vam još jednom.

Advertisements

Posted on 16/09/2008, in SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO and tagged , , , . Bookmark the permalink. 29 коментара.

  1. Drago mi je sto se sve zavrsili kako treba. Zelim vam da vam se ovakve stvari nikad vise ne ponove. Zelim vam zivot samo sa osmesima. I jos vise ljubavi (ako je to kod vas ikako moguce).

    Свиђа ми се

  2. Hvala Waltere, mislim da je sve ovo bilo iskušenje i upozorenje. Nadam se da će biti još više ljubavi, jer sve je moguće, a da će nas ovakve i slične stvari zaobići. 😀

    Свиђа ми се

  3. Iskrena i prava ljubav jedino moze da da snage coveku u teskim trenucima.
    Zelim vam svako dobro !

    Свиђа ми се

  4. Ah .. Charolija, drago mi je da se sve završilo na najbolji mogući način.
    A sad uživajte u svakom trenutku.
    Svako vam dobro želim 😀

    Свиђа ми се

  5. Mnogo sam mislila o Vama, a nisam htela nista da te pitam. Prosla sam tu pricu sa jednom meni jako bitnom i dragom osobom i znam olaksanje koje sada osecate. Samo sto mi suze od olaksanja nisu posle.
    Hvala Bogu, da je zavrseno i da je sve dobro.
    Zovni me kad izadje da mu i ja lupim neku dandaru, sto te je iscimao:)
    Sve najbolje, odahnula sam sa Vama!
    I sad se osmehujem :))))))))))))))))))))))))))

    Свиђа ми се

  6. Hvala Bogu, kad se sve dobro zavrsilo….i ja sam kao i mnogi cutala i cekala da nam ti javis ishod…. sretna sam zbog vas…
    😀 😀

    Свиђа ми се

  7. jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii 😀 😀 😀

    Свиђа ми се

  8. sad se tek držite….prošlo je…i dobro je 😀

    Свиђа ми се

  9. Strah je cudo i mogu predpostaviti kroz sta ste sve prosli i to odvojeno krijeci taj strah jedan od drugoga (prolazio sam kroz to) Rekao sam ja da ce sve biti u radu i da je to samo jedno iskusenje ,sve ce se to ubrzo zaboraviti. Jako mi je drago da se zavrsila agonija.

    Свиђа ми се

  10. E, ako je iko zasluzio da zivi TO STE VAS DVOJE, sa decicom jer ste tako puni ljubavi jedno prema drugom, sto je danas, moram priznati, jako retko. I to je za vama, hvala nebesima. A pored takve tebe, Ivana, oporavice se tvoj muzic, brzo. I on je pun volje i zelje da bude sve po starom, inace, bice MODAR, CINI MI SE, ako se ne potrudi. Cekaju njega deca a i oni tamo na aerodromu. Zelim vam mirne dane, pune ljubavi i srece i zdravlja! Ako trena neka pomoc, javi!

    Свиђа ми се

  11. Ivana,… krenuo sam da citam tekst,… pogledao naslov – kada sam ga video smrkla mi se lice… kada sam procitao da je operacija bila uspesna… osmeh je sam po sebi se izmamio na lice.
    Jako sam srecan, jer znam sta to znaci cekati ishod operacije. Drago mi je zbog vas. A tebi zbog toga sto si imala hrabrosti i snage da pored svih problema i obaveza oko dece smognes snage da pises na blog-u.

    Veliki pozdrav i ovo sto si napisala

    Kažu da većina ljudi ne zna koliko nešto voli dok to nešto ne izgubi.

    Tacno je to… ali jedan natpis na VMA kada sam procitao urezao se za stalno u moju memoriju:
    „Covek ima hiljadu zelja, a bolestan samo jednu. A to je da ozdravi.“
    Ne znam zasto, ali tada sam po prvi put osetio onu knedlu koja se stvara u grlu kada shvatis da svi mi koji smo zdravi smo zapravo srecni i da pored zdravlja nam nista vise nije tako preko potrebno.

    Pozdrav i zelim vam brz oporavak, njemu od operacije a vama od teskog perioda koji je sad proslost.

    Свиђа ми се

  12. Mogu ti reci, da ni ja nisam bila suvih ociju dok sam citala sve sto si napisala, tj. kako si se osecala pre, za vreme i posle operacije. Ne mora se to smisljati, reci same cure. Stvarno ne umemo da cenimo zdravlje dok nas ne klepi. Tek tada vidimo, koliko god to zvucalo mozda i malo dosadno, da je stvarno najvaznije na svetu. To, koliko se vas dvoje volite, prosto mi je potresno. Mora biti sve u redu, jer vi ste zasluzili najbolje. Puno pozravi muzica i pozeli mu sto brzi oporavak.

    Свиђа ми се

  13. neprilagodjena

    I ja samo da vam pozelim sve najlepse i da nemate vise problema te vrste, a ostali nisu toliko vazni, vazno da se volite toliko i sve ce biti u redu. Sad cete znati da cenite to sto imate jos vise, ako je to ikako moguce 😀
    Pozz

    Свиђа ми се

  14. Dragi moji, hvala vam svima puno. Kao što već rekoh vaša podrška mi mnogo znači. Bez obzira što nikoga od vas lično ne poznajem, mnogo ste mi pomogli i svi ste mi mnogo dragi. Ne znam šta drugo da kažem. Grlim vas sve! 😀

    Свиђа ми се

  15. ljubljubljubljubljubljubljub grrrl grrrl 😀

    Свиђа ми се

  16. I mi sve vas, cmok, cmok, cmok. I znam da mozes, tj. da imas dovoljno dugacke merdevine, dohvatila bi svom dragom, ljubljenom muzu, zveze sa neba, samo da se sto pre oporavi. Zaista vam zelim da sto pre budete svi zajedno. Javni nam kako tece oporavak. Samo kratko, jer si sigrno u frci, tj. u petoj brzini. Kuca, bolnica, deca, domaci, ljuljaj, nunaj, jao, pa mi smo ti zene zmajevi. Ma, mozes ti to sve, znam ja po sebi (blizanac). Kao stonog sam, da mogu, da istovremeno uposlim obe ruke i obe noge. Porbala, pa raspizdila. Mala sala, treba ti i toga.

    Свиђа ми се

  17. Njemu je sada definitivno super. 😀 S obzirom kakvi su uslovi u bolnici pustili su ga kući, jer će ovde pre da se oporavi. U bolnici su uslovi katastrofalni, ali su doktori vrhunski. Odsekli su to što nije valjalo i bacili 😆 , a imao je sreću što je ostalo tkivo potpuno zdravo. Evo ga ovde izležava se i super izgleda, kao da ništa nije ni bilo sem što ga puno boli dok to zaraste sve. Smršao je puno, tako da sada radimo na oporavku, da skupi snagu, pa da ga izudaram ko čoveka. 😀
    Sve se polako vraća u normalu!

    Свиђа ми се

  18. Diiiiiiiivno! Bas mi je drago sto ste na gomili. Pozdravi ga puuuuuuno! Povratice se on, samo polako. Sigurno mora i dijetalno da jede. A sigurno ga boli, mora, pa najgore je proslo. Uostalom, ima on, tu kod kuce, ko ce da mu odvuce paznju.Opali mu jedan trbusnjak, pa ce sve da ga prodje. 😳

    Свиђа ми се

  19. Sve je dobro što se dobro završi!
    Hvala Gospodu Bogu!

    P.S.
    Sa šišanjem u 6h GOTOVO, KRAJ, NEMA VIŠE“
    Jednom bilo, pominjalo se i ne povratilo se!

    Свиђа ми се

  20. Divno Dudo, sada se uveliko oporavlja. Sve u svemu dobro je u utorak idemo na kontrolu. Uh…

    Свиђа ми се

  21. Baš tako Kroki, nikad se ne ponovilo, ni nama ni bilo kome.

    Свиђа ми се

  22. ajd nek prođe i taj utorak, pa da smo mirni.

    Свиђа ми се

  23. Nisam u toku,ali vidim da ste prosli kroz tezak period.Drago mi je sto ste dobro.Cuvajte se,volite se i budite jedan uz drugog.Zajedno ste najaci

    Свиђа ми се

  24. U utorak cete cuti da je sve super i da se muzic oporavlja. Nece moci jos da skace ali da malo proviti na aerodrom, uskoro. Drago mi je, zaista, da ste sve bolje. Poljubac svima!

    Свиђа ми се

  25. Drveni, još malo, pa taj utorak. Ma sve će biti u redu. Oporavlja se uveliko… dobro je sve i tako će da ostane. 😀

    Свиђа ми се

  26. Hvala Sandra…dok smo zajedno ni boleštine nam ne mogu ništa. 😀

    Свиђа ми се

  27. Dudo, za sledeći vikend najavljuju poboljšanje vremena, tako da ćemo možda otići malo do aerodroma bar da se prošetamo. 😀

    Свиђа ми се

  28. electrasdreams

    I znali smo da ce biti dobro. Bogu hvala!

    Свиђа ми се

  29. Nego šta nego smo znali, samo smo se bezveze uplašili. Hehe… 😀

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s