Probudi se!!!

Posvećeno onima koji su se uspavali!

U periodu kada je ovo napisano, osećala sam da ne mogu i neću da budem ono što nisam. I danas stojim iza svake svoje reči!

07. avgust, 2001.
– u t o r a k –

Mislila sam ¨sada je sve u redu¨. Smirila sam se , stala sam delimično na svoje noge, postala, nazovi, neki čovek. Mislila sam, sve je prošlo, zakržljala mi krila. Spustila sam se na zemlju, ne umem više leteti. Mislila sam ostalo mi je samo da se potpuno uklopim u kolotečinu života, da stvaram i životarim dalje.

Niotkuda, moja krila se prisetiše čemu služe i ja se vinuh u visine. U stvari, nikada nisam ni umela da hodam. Živa sam potpuno, a moja krila su jača nego ikad. Želim sve od života, želim zato što sam živa, što nisam samo biljka!

Ja neću prestati da letim, nikada! Ko bude mogao da leti sa mnom, neka leti, ko ne bude mogao, ostaće na zemlji, u svojoj kolotečini, u svojem sranju od života. A kako da leti neko ko ne ume ni da hoda? Većina puzi!

Ne može mi niko ništa, velika sam i jaka. Ne želim da budem ono što nisam, a nisam slaba, ne treba mi rame za plakanje, ja plačem za sebe, ne treba mi ničije sažaljenje, priznanje, tapšanje po ramenu, ne mora niko da me hvali i da mi kaže da sam dobra, pametna, lepa, ne treba mi niko da me vuče kroz život, ne treba mi niko da me laže i da tako održava moj ego u životu. Svesna sam ko sam, šta sam i koliko vredim. Ne vredim baš mnogo, ali ja znam koliko je to! A svesnost je najvažnija stvar u životu! Biti iskren prema sebi je najteže, ali najlepše što može da ti se desi! Posle toga ne postoje prepreke, svet je tvoj!

Ko ne leti, ne ume ni da hoda, posle toga počinje da puzi i na kraju prestaje da se kreće…biljka… postaje biljka, a vremenom i zakržlja. Ja to sebi ne želim da uradim! Ja nisam biljka!!! Ko si ti? Šta si ti? Šta hoćeš od sebe? Šta ti treba? Koliko smeš? Koliko možeš? Sva ova pitanja nemaju veze sa mnom. To je tvoj život, a ko sam ja da ti bilo šta pričam o tvom životu?

Ali ipak… šta ćeš da uradiš?… Potkresaćeš krila i postaćeš neki kaktus ili šta već. Ja imam hrabrosti da kažem, da nešto nije u redu. Ti to ne možeš, ne smeš…kod tebe je sve O.K. Lažeš se, misliš tako treba, ali posledice ostaju i uvek budu katastrofalne. Pravi si kaktus, bodeš, ponekad procvetaš, ali ne mrdaš iz svoje saksije.

E sad, obično se dve takve (kaktusoidne) osobe nađu. Ona ne ume da leti, želi da te povremeno zalije. Kaktus možeš i jednom mesečno da zalivaš, on bude srećan. S vremena na vreme će da te prenese na sunčanu stranu terase i ti ćeš biti srećan, jer ne znaš kako je to biti slobodan, leteti i udovoljavati sebi.

Pokušaj da budeš svoj, pa makar i pogrešio, biće ti slađe nego da igraš kako drugi sviraju. Boriš se ti, ali negde duboko u tebi je skrivena misao šta moraš da uradiš, kako treba da zadovoljiš druge, njihova očekivanja i nade. Pa šta će reći ako ih sve izneveriš? Nemoj da budeš glup, radi samo ono što želiš da radiš lično ti, lično za sebe, ako te stvarno vole biće im drago zbog tebe. Ako je to prava ljubav izdržaće, nećeš ništa izgubiti. Ljubav se hrani slobodom. Tvoj život je samo tvoj.

Ja sam se izvukla, shvatila sam da od života želim sve, ama baš sve! Moje dete jeste moje dete i zauvek će to biti. Zauvek će jedino i prvo ona biti važna. Ja ću zauvek biti njena, imaće me celu do kraja mog života, pružiću joj i više od svega, voleću je i više od najviše, namazaću je svim bojama i pustiću je da uzleti, kad krene da padne povući ću je malo gore, pomoćiću joj. Nikada zbog mene neće da pati… Ja zbog svega toga ne moram da puzim i neću! Šta ću ja njoj ako ne vredim sebi!? Šta ću bilo kome ako sam iznutra mrtva i nezadovoljna!? Svako ima svoj život, svoju sudbinu, svoj prvi i svoj poslednji dan. Želim da sebi svog poslednjeg dana, makar bio i sutra, kažem, uspela si Ivana da živiš, nisi bila kukavica, letela si, videla si život, živela si Ivana!!!

Ja nisam posebna, ja sam samo izuzetna u svojoj svesnosti ko sam, u svojoj iskrenosti i jednostavnosti. Dobro mi je. Mnogo mi je dobro!!! Letim i ne dotičem tlo ni za trenutak… Pa šta bude! Ponekad mi se učini da su mi krila kratka, ali samo na minut. Počnem da padam, ali već sledećeg trenutka sam u oblacima.

Neću više da filozofiram. Izlila sam se maksimalno. Roštilj ili samo klasično prženje mozga svejedno bila sam ozbiljna i problem je što ne mogu da stanem. Ne mogu da shvatim da mnogi ne žele da se probude. Pa život je samo jedan!!!

Advertisements

Posted on 24/01/2008, in Snovi, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , . Bookmark the permalink. 33 коментара.

  1. odlican tekst, razmisljanje, ponekad mi treba samo malo tvoje snage, do konacnosti….da stanem i stavim tacku, na sve sto ne zelim da radim a radim da udovoljim drugima….i onda mrzim sebe i onda sam vestica….
    odlican 5….
    Zivot je samo jedan i nije fraza stvarno je prekratak, za protraciti ga…..
    pozz

    Свиђа ми се

  2. Najvaznija je dobra volja i velika zelja! Ako zelis da stavis tacku na sve sto ne zelis da radis zbog drugih, onda si na pola puta da to i uradis! Nije lako, samo hrabro!

    Hvala na pohvalama za tekst

    Свиђа ми се

  3. Mene je tekst odusevio!pronasla sam svasta pomalo…hrabrost je imati hrabrost.. pozz!

    Свиђа ми се

  4. Mislim da se ne radjamo hrabri, vec hrabrost sticemo svojim postupcima. Ponekad mnogo boli, ali ako znamo sta nam je cilj, onda sve bude lakse!

    Свиђа ми се

  5. mislim, sta reci. Svaki komentar bi bio suvisan.
    2 puta sam citao ovaj tekst, ne zato sto ga nisam prvi put razumeo, vec zato sto iza svake reci, recenice i misli stoji neobjasnjiva jacina koja svima onima koji su uspavani, otvara oci – budi ih.

    p.s. reklama ce bidne gotova za koji dan.

    Свиђа ми се

  6. I2U sta reci…hvala

    Свиђа ми се

  7. jedva te nadjoh i to kod blogowskog.
    sad cu da te metnem u rajder da mogu da nastavim da citam.
    Pozz

    Свиђа ми се

  8. Uvek svoja.
    Sjajan post, potpisujem ga od reči do reči.

    Свиђа ми се

  9. Ej, pozdrav, nadjoh te….

    Свиђа ми се

  10. I2U dobro dosao na novi, stari blog!

    Hvala Suske! Uvek svoja, pa sta bude da bude!

    Pozdrav

    Свиђа ми се

  11. shaputalica

    Da se leti treba hrabrosti. Zažmuriš i baciš se, pa šta bude. Pravo u život. 😀

    Свиђа ми се

  12. Charolija, kako si me nasla???sama sebe ne mogu naci,pa ovo je grozno!! ukucam naivna07.wordpress.com a ono nema rezultata…

    Свиђа ми се

  13. Citamo se, tekst ne komentarisem, nema potrebe…
    Pozdrav od Dede…

    Свиђа ми се

  14. Auuu… ne znam šta da kažem. Plašim se da je svaki komentar izlišan, i da će samo „uprljati“ ovako veličanstven tekst. Bez teksta sam. Svaka čast.

    Свиђа ми се

  15. Naivna mislim da si se do sada vec snasla, a problem je bio sto si umesto nule ukucala slovo O u 07.

    Hvala vam svima na lepim komentarima i dobro dosli! Drago mi je da ste tu negde, svi vi koje rado citam i polako upoznajem!

    Don`t give up!

    Свиђа ми се

  16. Ptici je i zlatan kavez, samo kavez. Rasiri krila i nastavi da letis.
    Blue Sky

    Свиђа ми се

  17. Srećno letenje….samo hrabro! 🙂

    Свиђа ми се

  18. ISCITALA SAM SVEEE NEGDE OSTAVILA KOMENTAR A NEGDE SE TOLIKO DUBOKO ZAMISLILA I U TIM MISLIMA PROVELA DAN BEZ KOMENTARA.BOZE PA TO KAO DA JE IZ MOG SRCA IZASLO A NESTO OD TOGA JE I NAPISANO BAS TAKO SAMO NIJE BIO KAKTUS VEC FIKUS.
    UZIVAM I U KOMENTARIMA,MNOGO STE MI DRAGI,OSTAJEM SA VAMA…

    Свиђа ми се

  19. Crvenkapice ostavi link da mogu i ja tebe da nađem! Hvala na posvećenom vremenu i na pozitivnim komentarima! 🙂

    Свиђа ми се

  20. E odusevila sam se… Kaktus…Nikada…Cuvaj svoja krila…

    Свиђа ми се

  21. Ja cesto mumlam sebi kao podsticaj: „nemam rezervni zivot,nemam rezervni zivot…“ ti si vrlo mudra zena. Zaista.

    Свиђа ми се

  22. Sandra kad sam se setila da imam krila i sama sam se oduševila. Pre toga sam bila na putu da pustim bodlje i tako čučim i čekam…

    Свиђа ми се

  23. Magi kad onako duboko iz sebe shvatimo da definitivno nemamo drugi život, sve postane lako i krajnje zabavno. Živeo život! 😀

    Свиђа ми се

  24. Svijesnost je kljuc.Imas ga.
    Sjajno! 🙂

    Свиђа ми се

  25. Ključ za sva vrata. 🙂

    Свиђа ми се

  26. Eeeeeeej vi sto se druzite sa pticama,primateli me u svoje jato?Mozda sam malo stara samo 56 ali srce mi je mlado onako bas mlado.

    Свиђа ми се

  27. Dobrodošla Zmajice. 🙂 Naravno da te primamo u jato. Godine nisu bitne, važno je kako se čovek oseća. 🙂

    Свиђа ми се

  1. Повратни пинг: Baš svašta nešto « Charolija

  2. Повратни пинг: Charolija » Blog Archive » Baš svašta nešto

  3. Повратни пинг: Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija

  4. Повратни пинг: #pratiblogere – padobranstvo kao život « Uspesi, padovi i život uopšte

  5. Повратни пинг: "Sanjati orla - velika te sreća čeka" | Charolija

  6. Повратни пинг: "Sve su to samo trenuci koji se pretvore u život" - Charolija | Džepna Venera blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s