Mali savet – Aptamil

Već duže vreme hoću ovo da napišem, ali me uvek nešto odvuče na drugu stranu. Od kada sam postavila „Nedelje trudnoće“ svakodnevno na moj blog dolaze buduće mame da se raspitaju o svemu i svačemu. Svraćaju i mame koje su se tek porodile, pa imaju problema sa dojenjem, svašta nešto. Imam jedan mali savet za mame koje nemaju dovoljno mleka ili iz nekog drugog razloga dohranjuju svoje bebe veštačkim mlekom. Sa svojom decom sam koristila „Aptamil“ i mogu da ga preporučim svim mamama.

Prošle godine u parku, tata, Jovana, Jana, Marko i ja trudna i debela, sretali smo bračni par sa malim dečakom. Reč, dve i tako. Zapita se mama te bebe kako postižemo sve, pa kako ja trudna izlazim na kraj sa tolikom decom, a ona ni sa jednim ne može da izađe na kraj, tamo ovamo i dotaknemo se Aptamila. Tu ja ishvalim Aptamil, a ona kaže „ma jeste dobar, nego ustajem noću po 10 puta, kuvam flašice, vodu, hladim, mućkam, bućkam…muka živa.“ Odvukoše me na drugu stranu, rastasmo se, a ne rekoh ženi šta i kako mi radimo. Njen mali verovatno već dugo nije na veštačkom mleku, ali mnoga druga deca jesu, a ovo bi bio savet za sve mame i tate koji noću zbog „bućkanja“ Aptamila ustaju po celu noć.

Kupite jedan dobar, lep, veliki termos, dve, tri flašice za mleko. Svako veče pre nego da legnete prokuvate vodu, ohladite na određenu temperaturu, sipate u termos i dobro zatvorite. Operete flašice i prateću opremu i sve to sa Aptamilom stavite na dohvat ruke, do vašeg kreveta, privučete krevetac do vas i spavate. Poželjno je da imate kutiju za veštačko mleko, lakše je. Kada beba počne da se budi, sipate vodu iz termosa u čistu flašicu, stavite određeni broj kašičica mleka, (o ivicu kutije mleka izravnate da se ne biste mučili sa nožem) stavite poklopac na flašicu i promućkate. Bebici flašicu „potkočite“ pelenom i još pospana beba dobije šta želi, a da ne stigne da se probudi i da vi ne mrdnete iz toplog kreveta. Beba dobije lep, ukusan, svež obrok. Sledeći put kada se beba probudi, postupak ponoviti sa drugom čistom flašicom, tako da opet ne morate da se motate po kuhinji.

Na ovaj način, beba nauči da ne mora svaki put kada je gladna da bude izvađena iz kreveca, da se rasani, da plače, da čeka, pa tako vremenom počne i po celu noć da spava. Eto to je taj prost i jednostavan savet, ali ne seti se svako, pa ovako možda nekome mogu da pomognem.

I za kraj da kažem ŽIVELO DOJENJE I SISE PUNE MLEKA… ako na žalost nema mleka u njima onda ŽIVEO APTAMIL!

Tvoje telo samo tvoja briga!

Šta je koga briga za moje telo? To je MOJE! Kao što mi niko ne može oduzeti pravo da razmišljam i činim šta želim, pravo da osećam, volim ili ne volim, ne može mi niko ni zabraniti da činim sa svojim telom ono što želim i što mislim da mi treba. Ako je sve u skladu sa zakonom, ako nikoga ne ugrožavam svojim ponašenjem i postupcima prema svom telu, šta je onda koga briga šta ja radim sa njim. To je sporazum između mene i Boga. Možda vi ne verujete u Boga, ali šta to mene briga, ovo je moje telo, ispaštaću ja, ne vi.

Zato vas molim prestanite da me smarate sa glupim reklamama, da je strašno ružno imati više kilograma nego što treba. Kako vi znate koliko meni treba? Hoću da jedem, sve ono što volim, onda kada ja to želim i koliko želim. Ne trebaju mi nikakve kalorijske tablice, ne želim da znam koliko sarmi zamenjuje jedna votka-đus ili jedno pivo 0.5! Šta to mene briga? Ješću i piću koliko god hoću!

Moja pokojna baba nije imala priliku da isproba uloške sa krilcima. Rodila je troje zdrave i prave dece, bez moderne medicine. Neću se odreći uložaka sa krilcima, ali šta me briga koliko dobro upijaju.

Baš mi se sviđaju moje noge i sise, i nije me briga da li ih je neka žena operisala i zašto. To je njeno telo i njena briga. Ne zanimaju me tuđi utisci, da li to boli ili ne ili da li su za to ili protiv toga. Moje noge me za sada sasvim dobro služe, a sise su mi najlepše na svetu. Neću ništa da menjam i ne zanima me gde to može da se uradi. Ima li ko šta pametno da mi kaže i predloži? Želim da budem neobaveštena o svim tim stvarima koje ženama ”olakšavaju” život, čineći ih lepšim, boljim i pametnijim. Znam da ima onih koji žele da budu obavešteni i koji žele da promene svoje telo, ali mene to ne zanima. Gde god se okrenem samo o tome se priča.

Kakve su to samo gluposti. Gde da pobegnem od svega toga? Hoće li mi neko ispričati neku lepu priču? Postoji li reklama za šetnju i prirodu? Ne postoji, jer nema kome da se ispostavi račun za troškove reklame. Hoće li me neko razumeti ako kažem da mi treba samo malo prostora i vazduha? Želim takvu reklamu! Ne verujem da će se ikada pojaviti, ali ako kažem da mi trebaju nove sise, nova frizura, novi dečko ili muž…svi će znati tačno da mi kažu gde mogu da nađem rešenje za takav problem.

Šta sve ljudi ne čine da bi se svideli drugima? Kažu, svidite se sebi, a ako ste sebi lepi bićete lepi i drugima. Hoću li biti srećnija ako u ogledalu svako jutro vidim sopstveni odraz lica, sa savršenim usnama, perfektnom šminkom i izveštačenim osmehom? ”Jao kako sam lepa! Sigurno ću im se svideti!” Ne želim nikom da se sviđam na takav način, ne želim savršene usne, ja sam ono što jesam i ne želim biti drugačija. Zato prestanite da me savetujete.

Želim da budem čupava do podne, ma ceo dan neću da se češljam, e baš volim da plašim decu po kući, to su moja deca i ja ću biti kriva ako budu istraumirana zbog toga! Ako ništa drugo zapamtiće sigurno, čupavu mamu, koja ide po kući peva i zasmejava ih, e to treba da zapamte. … A to dal’ je mama imala 5 kila više sigurno im neće biti važno!