Uspela sam da se vratim

Totalno sam ispala iz fazona blogovanja. Drage volje bi nešto da pišem, ali nemam baš nikakvu ideju. Pametnije je da čitam, jer se za ovo vreme dok me nije bilo, u readeru se nakupilo skoro 400 postova. Sve mi žao što nemam vremena sve da pročitam.

Što se tiče adsl-a, nemam reči. Kod mene ništa ne može lako. Ljudi sve lepo priključili kad su i rekli, ali napali me neki gremlini. Protok normalan, ip, wan, lan, dns, dhcp…trista čuda, sve ok, a neće ništa da otvori u browseru. Radio je samo gtalk i ništa više. Sačuvaj bože! Dolazio stručan čovek tri puta i nije uspeo. Neće, pa neće.

E sinoć se iznerviram i jutros ga namestim. Pitaju me kako, ja kažem “jebem li ga”. Čačkam, čačkam i na kraju kad uspem, budem toliko srećna da ne umem ni da se hvalim. Ovog puta sam stvarno htela da izbegnem maltretiranje i da sve prepustim “majstoru”, ali eto. Moj komp samo mene sluša. Stručan čovek je došao danas i četvrti put, jer nisam mogla više da se mučim, pa je samo povezao dva kompa.

Šta da vam pišem, kad sam umno totalno izmučena.  Odoh da čitam, a za pisanje ima vremena.

RTS krade – ništa novo, ali evo ga i dokaz

Naš drugar bloger Aleksandar Urošević je besramno pokraden. Nisu pihtije u pitanju,   već je njegov nov biometrijski pasoš  osvanuo na sajtu RTS, bez njegove dozvole i ako je na njegovom blogu jasno dato do znanja da je sav sadržaj:

“Објављен под CC BY-NC-SA 3 лиценцом. Нека права су задржана”

Lepo kulturno čovek im se obrati  i   zamoli ih da isprave “grešku”, a oni se naprave pametni, pa sliku potpišu “извор Creative Commons”. Taj koji je to uradio je mnogo glup ili mnogo bezobrazan. E sada, ako je mnogo glup onda ne treba da radi na mestu na kom radi, a ako je bezobrazan, onda je prevršio svaku meru. U svakom slučaju na Aleksandrovom mestu ja bih lepo presavila tabak i tužila ih, što se nadam da će i on da uradi.

Slika ko slika, možete reći,  ali pomislite da neko tako uradi sa nekom vašom fotografijom, na kojoj je recimo vaše dete ili vi. Ma neka je u pitanju kesica smokija koju sam slikala, nije bitno. Bez pitanja i bez jasnog obeležja odakle je fotografija preuzeta, stvarno nema smisla. Ipak je u pitanju javni servis. Bezobrazluk sa njihove strane i očigledna krađa.

Slika koju ovde objavljujem, nije ta, ali je samo primer lopovima kako da ne budu lopovi.

Izvor: Aleksandar Urošević – www.blog.urosevic.net

Zar je ovo navođenje izvora toliko teško i komplikovano. Možda bi svi oni sa RTS trebali da završe i neki kurs o računarima, a i kurs o lepom ponašanju.

Proćiće i to… Cvele

Sigurno bi me se Cvele setio kada bismo se sreli, ali ne verujem da bi mu ikada palo na pamet da ga pamtim i da tamo negde daleko od njega, pišem o njemu. Nismo se videli 5-6 godina.

Što baš Cvele? Eto, pade mi na pamet par njegovih izjava, pa sam ga povezala sa opuštenim razmišljanjem o jebanom životu.

Kada sam ga upoznala imao je oko 42-43 godine. Profesionalni konobar, veseo čovek sa širokim osmehom na licu. Uvek. Izađe Cvele iz kafane u kojoj je radio i u 4 ujutru ugleda dečka koji skače po haubi njegovog auta. Svi ostali potrče da ga oteraju sa haube, psuju ga, viču, a Cvele mrtav hladan kaže „Šta vam je bre ljudi, mora da mu nešto nije dobro, čim u 4 ujutru mora da skače po automobilu. Pustite ga, proćiće i to. Hahaha…“

Dođe klinac kod njega i kaže da želi da ostavi utisak pred devojčicom, kako je opasan lik. Dogovori se sa Cveletom da ga ovaj sve sluša, što mali zatraži kad bude došao. Dođu tako klinac i devojčica, naruče piće, picu, a Cvele trčka oko stola. „Izvolite gospodine, da li je sve u redu, treba li Vam još nešto…“ i sve tako. Onda ga mali pozove, izvadi žvaku iz usta i kaže mu. „Slušaj matori, da mi čuvaš ovu žvaku dok budem večerao, pa da mi je posle vratiš, da te ne bih sredio. Jesi li razumeo?“ „Nema problema gospodine.“ Cvele donese tacnu i sa širokim osmehom prihvati da čuva žvaku. Mala ostane zapanjena i nešto kasnije povaljena, a Cvele i klinac se upišaju od smeha.

Cvele je bio dugo godina u braku, a onda se zaljubio u drugu neku ženu. Odlepio totalno za njom. Kažu mu: „Nemoj Cvele, šta ti je, imaš dobru i lepu ženu. Zajebi tu švaleraciju, ostavićete žena ako te provali.“ On na to kaže: „Volim ja moju bračnu saputnicu, ali šta da radim. Kad spavam sa ženom, ko da spavam sa stricem, ama baš ništa ne osećam. Eeee…a ova je zmaj. Pogleda me samo i ja sam skoro gotov. Jebi ga šta da radim, proćiće i to.“

Nažalost, par godina kasnije Cveletova žena je poginula u saobraćajnoj nesreći. Nije nikada saznala da joj je muž „šarao“. Voleo je Cvele nju, bez obzira na sve. Ostao je sam sa ćerkom, ali Cvele optimista kao i uvek. Preboleo i nastavio dalje. Nije više Cvele konobar, sad je vlasnik jedne od najboljih kafana u Kraljevu. Čim budem ponovo otišla tamo, idem kod Cveleta u kafanu, da popijemo po koju domaću radžu i da još po nešto naučim od njega. Cvele je samo takav lik.

Stoti post

Stoti post. Gledam ovaj blog, prelećem preko postova. Prvi komentar je bio od Sare, pa Ivan, Bubica,  Elektra, Mahlat, Deda, Afroditta, Suske, Šaputava, Punky, Zihernadla… i tako se pokrenulo „kolo“, da ne nabrajam dalje. (nema ljutnje) Drago mi je što ti isti ljudi i danas svrate kod mene na blog. Postali smo „blog“ drugari, a krug se širio svakim novim postom sve više i više. Nikoga nisam lično upoznala, na žalost, ali ima dana. Ne znam kako vi gledate na svoj blogroll, ali moj je baš dugačak iz prostog razloga, što zaista volim da čitam sve “ljude” iz njega i o svakom od vas čiji je nick tu upisan ja imam određenu sliku i baš volim što je tu.

Mora da sam ja stvarno malo budala, ali većinu vaših priča znam i mogla bih o svakom da napišem po post. Žao mi je ako u blogrollu nema nekog koga imam u readeru… ne mogu sve da pohvatam, a i skoro sam se preselila, pa ništa nije još uvek sređeno kako ja hoću.

Što li sam vas uopšte nabrajala, sada moram još neke da navedem, nekako mi bode oči da ne pomenem Zmaja, Drvenu, Sandru, Makar-one,  Borskog, Zelenu, Geminu, Gila, Vesića, Dudu, mog najnovijeg drugara Jebeno Pametnog, NeMrešBilivita, pa Blogowski i Aurora, Divlja mačka, Drnch, Walter, Neprilagođena, Fly, Miff, Magi, Lost, Grne, Ivana jedna, druga, Ketchua, Bane, Walker, Dudarim… ma ja sam kreten…što lepo ne prekopiram blogroll i gotovo.  

Idemo ponovo. Sad lepo zaboravite sve što ste pročitali u ovom postu. Moje gubljenje vremena na linkovanje ćemo da zanemarimo i idemo iz početka.

Kao i uvek kada nešto hoću da napišem, a ne bude u dahu onda počnem pre podne, prekinu me, pa nastavim tek uveče. Idemo ponovo.

Stoti post. … Mislim da je pametnije da odmah pređem na 101.

Dragi moji prijatelji

Ne mogu da smirim ludo srce. Svratila sam kod Aurore i poželela joj srećan put. Radujem se zbog nje. Što je uspela da pobegne iz mraka. Zbog nade da će makar njoj biti bolje. S osmehom na licu i pod utiskom, svratim na blog još jedne mlade devojke Ellye. Pročitam njen post i ponovo mi se smrači. Ona nada u bolje sutra se rasprši na hiljadu komada i kao bumerang me naša stvarnost opali po sred čela.

Pogledam mog Marka veselog, razdraganog. Naspavao se, pa se rasanjuje, razvlači se po krevetu. Voli da leži i kulira uz crtaće. Brblja nešto i zadirkujemo se. Steglo mi se srce još jače. Pune mi oči suza, stislo mi se u duši nešto i ne pušta. Šta nas tek čeka i hoće li ikada biti bolje? Hoće li i on morati jednog dana da se spakuje i ode odavde sa jednom putnom torbom i albumom punim slika? Ne zato što želi da putuje, već zato što želi bolje da živi. Kako to da sprečim? Kako da svojoj deci život u ovoj NAŠOJ zemlji učinim srećnim i boljim? Uvek kažem da smo prvo živi i zdravi, to je u stvari i jedini pravi uslov za sreću. Ljubav. Da nema ljubavi ne bi ni nas bilo. To jesu najvažnije stvari u životu. Znam.

Gde god oko sebe pogledam, samo tuga, jad i čemer. Beznađe. Ulicom neki mrtvi ljudi hodaju. Ima i gladnih, i smrznutih, ostavljenih, samih, bednih, prevarenih, nesrećnih, jadnih. To je postao život u Srbiji. Ne mogu da se zavaravam da to ne vidim, jer vidim i jasno je kao dan, da nam je svima sve gore i teže.

Neću ja posustati, neće me napustiti optimizam, ali sam u stvari prestravljena. Koliko je danas praznih frižidera u Srbiji? Samo nemoj više niko da me laže da u Srbiji nema gladnih. Srbija je jadna, oskrnavljena, na kolenima, gladna i ostaće pusta. Za par godina stvarno će svi Srbi moći da stanu pod jednu krušku.

Narodnjaci su zakon !

Ova zemlja je jedno veliko sranje. Gde god pogledaš, sve je u kurcu. Šta me jebo đavo da gledam Beoviziju? Taman sam se ponadala da ima nade za ovaj narod, kada sam odgledala pesmu ove naše dece iz Operacije Trijumf, jer su oni jedini i imali pesmu. Ali ne… Serem se u muzičko znanje i Joksimoviću i Kovaču i Krstićki, pa imaju li oni uši ili se sve pretvorilo u pare i korupciju. Ma neću više ništa da pričam. Besna sam, ali nemoćna, jer narodnjaci su zakon.

Još nešto da dodam, sad kad sam se smirila, da ne pišem novi tekst. Pogledajte samo kako sam proslavila 8. mart, pa će vam biti jasnije što sam se ovako brzo iznervirala.  Može i ovako.

Najnovija ideja

Pišem za svoju dušu i sve što radim, radim od srca. Pitala me Zelena, par puta „šta li je sledeće?“. Uuuuu je, imam novu ideju i sprovešću je u delo, brzom brzinom.

Meni je proleće došlo još pre mesec dana. Sav onaj sneg i mraz nisam ni primetila. Spaljuju se veštice kod Sare, pravo proleće je na pragu. Uskoro počinje sezona. SEZONA SKAKANJA!

www.nebeskidijamant.co.yu …istekao domen. S obzirom da sam lično na taj sajt, išla vrlo retko, ne bih skoro ni primetila da nam je domen istekao. Da nije bilo Dejana koji mi je obratio pažnju na to, ko zna kada bih videla.

Lepo je izgledao taj sajt, ali po mom mišljenju njegovi kapaciteti nisi bili ni minimalno iskorišćeni. Spremala sam se da sve to preuzmem na sebe, ali nije se dalo, napisala sam samo par tekstova. Ivanov kum koji je inače „najpametniji“ je radio sve to, pa nisam imala želju da se teram sa njim. E sad će se teramo.

Prebacićemo sajt na com. Radila sam ranije u Front Page-u. Učestvovala aktivno u pravljenju nekih sajtova, pravila neke strane i tako to, ali jebem mu mater. Bilo je to pre celih 5 godina i morala bih sve iz početka da učim i podsećam se, a FP je verovatno uveliko i prevaziđen.

Šta mi treba sva ta muka i zajebancija kada postoji dobri stari wordpress. Da bih u YUBC-u od co.yu napravila com, treba mi 12 velikih pakovanja Pampersa. E pa nećeš majci. Ja sam inače dobar drugar sa jednim dečakom. Taj dečak ima dobrog tatu i taj tata će da mi pomogne da otvorim com domen za Nebeski dijamant.

Pelene će da ostanu Marku i Ani, moj drugar će za te pare da kupi sebi nešto lepo, a tata će da dobije 25 ćevapa sa roštilja i piva koliko može da popije. Svima lepo, svima dobro, svi srećni i zadovoljni. Nekom suvo dupo, nekom pun stomak i srce, a meni zadovoljstvo do neba i nazad, da napravim taj sajt onako kako sam oduvek i želela da ga vidim, nebeski dobro.

Istina je da će kum malo da se „beči“ i da kaže da je sve to bezveze, ali šta mu ja mogu. Ako mi je muža krstio, nije mu decu rodio. Ja jesam, pa tako se i moja računa kao zadnja.

Dok sam otišla do sobe i vratila se bila sam ubeđena da mi ta misao neće pobeći, al` pobeže mi, mamicu joj jebem misaonu. Šta ono htedoh?

Valjda ću se setiti, a dok se setim, još nešto za već bivšeg „održavaoca“ sajta Nebeski dijamant. Nisam mu ja kriva što ima mašte i ideja ko moj nožni palac. To je uvreda za moj prst. Kreativniji je, ali jebi ga izdržaće moj palac ovu uvredu.

Neverovatno zanimljiv sport, sa bezbroj mogućnosti… a sajt stoji li stoji. 8-9 godina, jebem li ga, sa 5 i po slika koje su morale da imaju 108 000 MB „jer samo velike slike su dobre“. Bože me sačuvaj, ko da nije čuo za Photoshop. Snimak jedan ili dva od 204 000 MB i to moraš da skineš da bi pogledao. Ako ih je 4 čoveka pogledalo, evo gde sam, ne pomerila se s mesta. Statika bato statika! Ako šta mrzim onda je to statičnost, ne mrdanje s mesta i krivljenje drugih zbog koje čega. Ma neću da se nerviram i pričam dalje o tome, šta je bilo bilo je. Iz priloženog teksta se vidi da sam spremna da kritikujem, a bolje mi je da ćutim. Što bih se nervirala?

Ooo…jeeee…setih se. Zadnje mi je na pameti malopre ostao Deda. Mislim, mislim i setih se i zašto.

Deda live show…Kad sam ovo pročitala kod Dede smejala se malo, a onda otišla da vidim šta je to. I BAM! Ideja. Direktan prenos skoka sa 1000 metara. Traba samo još laptop da kupim, kameru za snimanje skokova imamo. Samo unapred najavim, „tad i tad, tu i tu“ i vi koji ne možete da dođete da gledate, live prenos gledate kod kuće na svom kompu. Recimo, dođe neki đak. Mama, tata, devojka, drugari ili jebem li ga ko, nisu u mogućnosti da dođu na aerodrom. Klik na dugme i gledaju uživo. Dok se novi padobranac vrati kući, a oni mu već napravili žurku sa sve snimkom na video bimu. Ovo pričam za one što vole da se pohvale, a većina voli. Šta bih ja dala da su moj prvi skok mogli da gledaju moji? Hehehe…

Može kum da se ljuti koliko god hoće. Za utehu, snimiću i njega. On je pilot inače, pa će još i da postane popularan.

Raspisah se ko i uvek, ali eto. Ja što na papir stavim to i uradim, a ovo baš na papir i pišem. Po „starinski“ sa sve olovkom, pa ću da kucam posle.

Opet će za početak tema da mi bude problem. Imam jednu u glavi, ali malo me zezaju ti komentari na stranama.

Inače, nema smisla ni da se minut i po mučim sa instaliranjem worpressa na domen, jer će to moj drugar Deki da uradi za mene. Od sveg srca ga pozivam da sa svojom dragom dođe na ćevape i pivo, na naš talični splav. Biće ovo leto mnogo lepo i plodonosno u svakom pogledu.

Hvala vam momci u napred i obećavam da se više neću zahvaljivati.  :)

Kako pljuvati "stoku" bez zakonskih posledica?

I tako, lepo ja spremim slike iz Italije, smanjim ih na razumnu veličinu, od 800 slika izaberem, pa ne znam tačno koliko i spremim se da napišem jednu lepu pričicu… kad ono…

…Onda lepo pitam, “Da li nekoga, ko kaže da sam ja, IM kurva, na internetu, imam pravo da tužim sudu”, kažu “imaš“! E pa onda, ja neću reći ime i prezime, te i te osobe, koju želim da ispljujem, da me ne bi tužila, jer mi to stvarno ne treba u životu. Mada čisto sumnjam da ta i ta osoba uopšte zna šta je to internet, blog i svoje mišljenje o nečemu. Na svom blogu imam pravo da kažem, to i to, da ne spominjem ničije ime i prezime, i da pljujem koliko god hoću. Ako se neko prepozna u tome, to je onda problem te i te osobe, ne moj.

Ljudi moji, pa ja sam neko, ko mnogo voli ljude. Neko, ko i u lošim ljudima traži ono dobro, da ih opravdam za ono što rade nekom ili što rade meni ili meni bliskim ljudima. Ne mogu ja nikoga da pljujem… onako stvarno. Samo sam besna i ljuta…. to mene brzo prođe, ali ovo traje već danima. Zato što taj neko, ne da mira, ni meni, ni meni dragima.

Verovatno neću ni uspeti da ispričam o čemu se radi. Krenem, pa stanem, pa odlutam, pa sve tako. Nije mi čudno, kada devojke i devojčice od 18, 20 ili nešto više godina se začude, tuđem ponašanju, pa se pitaju, kada će da nauče. Čudno mi je i prosto smešno, donekle i bolno… Kada ću bre, ja, matora drtina, da naučim više, da su mnogi ljudi, prosto rečeno, stoka!!!???

O čemu se u stvari radi? Nije važno o čemu se radi, jer to što se radi, može da se radi u bilo čemu. U bilo kojoj profesiji, grupi ljudi, može čak i u porodici, može i na ulici, može svuda gde ima ‚‚stoke‚‚. Stoka je grupa domaćih životinja od koje čovek i ima koristi, ali ljudska stoka, e to vam je nešto od čega celi ljudski rod nikada nije imao, niti će imati bilo kakve koristi, ma i majke koje to rađaju, to ne mogu da vole… Ma lažem, te iste majke su tu tzv. stoku, vaspitale da budu takva stoka, pa su samim tim i one stoka. Bravo mala, baš si im ga šuknula!

Opet ne rekoh šta htedoh! Zamislite da ste jadni i sami. U nečemu. U nekoj situaciji. Sami, i niko vam ne želi pomoći. Beznadežni ste, tužni, plačljivi, sami. Tražite spas, izlaz, ali ga nema. Nema ko da vam pomogne. Svi koji mogu, neće. Oni koji ne mogu, recimo, hoće, ali jednostavno ne umeju. I onda vi nađete ‚‚budalu‚‚, koja sve od sebe da, da vam pomogne, učini vam život lepšim, ispuni vam SVE VAŠE SNOVE, eeeej, SVE što se te stvari tiče. Pomogne vam maksimalno u vezi te stvari, koja vam je, bezmalo uništila život. Onda budeti srećni, zadovoljni, svoji, ali ne i zahvalni. Ne treba nikom vaša zahvalnost, ali bar toj osobi od vas ne treba ni nož u leđa, a vi baš to uradite. Kako ja takve ljude da razumem? Kako u takvoj osobi da nađem to nešto dobro, što postoji u svima? Da li postoji, pitam se sada?

I ta ista osoba, tada, kada vam zabije taj nož, nastavi i dalje da rovari, da vas pljuje, psuje, da vam ne da mira, da vam šalje preteće poruke, da druge ljude navodi na zlo protiv vas. Ne mogu da razumem i neću. U stvari, ipak razumem. Sve mogu da razumem… ta i ta osoba je toliko jadna i nesigurna u sebe, da se jednostavno plaši vas, jer u svojoj gluposti i zlobi ne ume da vam vrati dobrotom. Sve to dobro što je primila, ne ume u svojoj nečovečnosti, da uzvrati. Jako čudna situacija.

Tu sad dolazi do izražaja vaš karakter. Da li toj i toj osobi, vratiti milo za drago ili…? E tako ja puknem, pa bih ovo, pa bih ono… ali ipak, ništa ne preduzmem. Dođem tako na svoj blog ispraznim se i pustim da to rešava onaj što nam svima sudi… i za dobro i za loše.

Eto nikoga nisam spomenula, ničije ime navela, ništa novo nisam rekla, ali sam ipak sve ispričala. Meni je lakše, nekako lepše, a niko ne može da me tuži! Toliko sam u pravu da bih celu priču i mogla da ispričam, ali nemam vremena da se teram po sudu sa budalama. Borimo se za život i zdravlje, to je sada najvažnije! Ali nije mi jasno zašto nas napadaju sada, kada smo tako slabi? Znam i na to odgovor. Neke zveri napadaju samo onda kada je ‚‚žrtva‚‚ ranjena, nemaju hrabrosti da napadnu kada smo u punoj snazi. Ne znaju ‚‚zveri‚‚ da nam samo daju veću snagu da preživimo i da ih porazimo do kraja!!!!