Samo za "moju" južnu prugu

06:05 Svanulo je…za par sati putujemo u Suboticu. Nemojte da čitate post, ako ne možete da odslusate sve priloge. Ne čitajte ako nemate živaca da slušate.

Priča će već jednom doći… sama od sebe… Život mi ovde, deca mi ovde, ljubav mi ovde, sve što vredi u ovom mom malom životu je ovde,  ali deo mladosti … uh… ta mladost i ta “južna pruga”. Vranje, Niš, truba mi dušu cepa. Napisala sam tada, “mlada sam, duša mi mlada, telo mi mlado, kosa mi mlada, a duša kao da je stara… iz nekog drugog vremena, kao da potičem”. Ispirčaću vam priču jednom, kad smognem snage, a sada samo oslušnite muziku.

Ovo je prava narodna muzika i uz ovo ću uvek da polomim kafanu. Ne uz Peperse, ne uz Stonse, Metalicu ili Panteru…Uz njih ide neka druga ja. Uz ovo što ćete čuti se lomi kafana. Neka mi neko kaže da ovo nije muzika, da ovo nije pevanje, da ovo nije ono što “cepa”…reći ću mu da je folirant, da je neko ko ne zna šta vredi, da je neko ko ne razume ništa.

Naravno da ne želim da bilo čiji muzički ukus dovedem u pitanje i da bilo koga uvredim na bilo koji način. Neću da se zameram sa čovekom. Moj blog, moja muzika, moj život… moja mladost na hiljadu načina. Žao mi onih koji mladost imali nisu.

Staniša Stošić, laka mu crna zemlja bila. Veliki je bio i legenda postao. Slava mu. Žao mi je što ga nisam upoznala i što nije pevao samo za mene. Bilo je šanse, da peva za jednu najobičniju mene. Prošle godine 09. aprila, završio je svoj veliki život.

Onda, sada i zauvek. Duša mi zaplače, zajeca, srce mi se stegne, reči nemam. Velika sam i smem da plačem od srca. Ljubav je ono što nas pokreće i na ovu i na onu stranu. Ko razume, shvatiće, ko ne razume, uskraćen je za bogatstvo.

Dimitrijo sine Mitre

Azra…Mito bekrijo. Nije Džoni odoleo da ne otpeva ono što vredi.

Znate…možda vam ponešto i mogu reći. Pokrenula me muzika. Ne mogu da spavam sada. Luda sam… i šta sad? Pa niko vas ne tera ni da čitate, ni da slušate.

Znam da je moj dragi voleo jednu divnu Jelenu. Hoću da puknem ponekad, ali…ali bila je Jelana tako lepa, tako otkačena, divna, voleli su se. Ona je volela mog dragog, on je voleo nju. Bila je i padobranac, umela je i da ga prati, volela je i brzu vožnju motorem, ma …Jelena je bila čudo. Nisam ironična.  Možda tako zvučim, ali zaista nisam ironična. Da nije otac moje dece u pitanju, navijali bih za Jelenu.

Hteo je da je oženi, kupio joj je prsten, voleo je do kraja i nazad, volela je i ona njega…ali…. ali neko ko to sve gleda odozgo je imao sasvim druge planove za jednog Ivana i jednu Jelenu.

Pošto znate da imamo puno dece, da vam kažem…nije Jelena majka ni jednom našem detetu. Ivan i Jelena nisu imali sreće. Svako je otišao na svoju stranu.

Dok su Ivan i Jelana skakali iz aviona, vozili se motorom i pravili planove za budućnost, tamo negde daleko od njih jedan Nenad i jedna Ivana su se voleli na sasvim drugačiji način. Ništa manje zanimljiv.

Nisu skakali iz aviona i ako su želeli, nisu se vozili motorem, nisu radili ništa zanimljivo. Studirali su, živeli sa gomilom padobranaca iz 63. padobranske, bili su njegovi drugari od rođena,  igrali preferans, šetali, svadjali se, bili se, gađali se peglama, pili, bili privođeni u sup, jer Nenad i Ivana su umeli da naprave skandal, kakav se ne pamti ili bolje reći ne pamti se pre njih dvoje.

Nenad i Ivana su se, eto samo tako…voleli. Bolesno voleli. Znate li šta je bolesna ljubav?  Bolesna ljubav je kada želiš da od nekoga napraviš ono što on nije, kada ga uslovljavaš, ovako, onako.  On je od Ivane hteo da napravi Vranjanku, a ona …ona ništa nije htela da napravi od njega. Želela je samo da ostane ono što je bila tada, što je želela da ostane, ono što je sada. Niko i ništa, ali ne Vranjanka.

Kažu stari “što južnije, to tužnije”. Svaka Vranjanka zna o kući, deci, kuhinji, porodici, ono što ja neću znati ni da još troje rodim.

Nenad i Ivana …sigurna sam da veće “skandaldžije” nikada u životu niste videli. Jedino da ste ih poznavali tada. O kako bih volela da ovo ikada pročita neko ko ih je poznavao.

Ulazi, brucoš, Ivana, u malu mračnu studntsku sobu u kojoj se na najmanjem mogućem TV-u, gleda neki fudbal. U sobici najmanje 15 “matorih”, od kojih se niko ni ne nazire u mraku. Ivana kaže “Ćao”, oni u glas kažu “ćao”. Nenad tada ugleda Ivanu i drugu pored sebe kaže “uh bre…biće moja ili ničija”. Sve se kasnije saznalo.

Kad razmislim sada, bio je Nenad tada u pravu. Niko Ivanu nikada neće imati tako, pa nek se svet okrene naopačke. Pa makar se Jelena sutra pojavila na vratima i rekla da će mi odvesti muža u sam Brazil. Tako je i tačka.

Sasvim “slučajno” nigde nije imalo mesta za jedno ekstra dupence sem do Nenada. Ona ništa živo nije videla, sem ekrana TV-a, jer je bilo ugašeno svetlo. Eeee…kada se u tom mraku pojavila i gajbica, dve, tri piva…pa dobra muzika. Ma…  Ona nije gledala, ali uši ima. Čula je. Neko tu blizu nje, rekao je da su žene glupe. Uuuuuuuuuuuuu jeeeee….razlog za raspravu. “Izvini molim te, šta si to rekao?” “Pa žene su glupe, ne znaju kako treba sa muškarcima, a sa nama je tako lako.” Rekao je Nenad tada, najveću istinu ovoga sveta.

Kada su prvi put izašli zajedno, posvađali su se. On je rekao da …ma nije važno. Posvađali su se, pa su se posle toga smejali, ljubili…oni su se eto tako prirodno, prosto, jednostavno voleli.

Ne mogu vam više pričati o Nenadu i Ivani. Nepismena sam. Kako objasniti da je njih dvoje jedva privelo, bukvalno šest pandura u “maricu”. Manjem broju pandura, bilo je nemoguće da reše takav slučaj. Ona mu sedi u krilu, a on joj kaže “kad nas sad budu bili, samo se skupi i stavi ruke na glavu, bleso moja. Jebem nas, još ćemo i najebati što smo ludi i što se volimo”. .. a ona mu kaže…”ma šta nas briga, neka biju ako moraju…kad se volimo nije ni važno.”

Nenad i Ivana su cela knjiga.  Od svega ostala je samo “Žal za mladost”. Neko ko to sve gleda odozgo je imao sasvim druge planove za njih dvoje.

Prosto ne mogu da verujem da je uopše čovek sposoban da zaboravi jednu Jelenu. Ne može se to, sigurna sam. Jedna je bre, samo jedna je Jelena, a Nenad i Ivana, ma ko ih jebe kad su bili i suviše svoji i suviše ludi i suviše su se voleli. Njih je tako lako zaboraviti. Ne zaslužuju pažnju.

Neko ko to sve gleda odozgo je imao sasvim druge planove

ZA JEDNOG IVANA I JEDNU IVANU.

Radio Mish iz Pere Todorovića…putujući Mish

Lepo sam vas ovde pozvala da dođete u goste, ako poželite. Mi mnogo volimo goste. Došli gosti kod nas, za sada samo preko neta, a već 10. aprila putujući Radio Mish je u Pere Todorovića.

Trenutno… ako ste ljubitelj dobre, jake, teške muzike možete da čujete Panteru, Type o negative, Sepulturu, Biohazard… Svi sve emisije počinju sa laganicom, e ja neću. Divan je dan, hajde da skačemo. Ne možete još uvek čuti moj “mili i slatki” glasić, ali muzika je dovoljna da se doooobro razumemo.

10. aprila direktno iz našeg malog skromnog doma ide emisija Radio Misha. Ako još niste čuli za Misha, definitivno je došlo vreme.  Snimićemo gomilu VCast-ova i naravno padoriju na Peđin račun. Nikada ništa nisam osvojila, e ovo mi je baš fora da pokupim “iPod Shuffle – samo za tebe!!”.

Petak 10. april, divan dan. Možda bude i nekog skakanja, pa nam bude još zanimljivije da snimamo, dolazi nam drag gost Siniša direktno iz jedne pokemonske države, a vi kad poželite dođite da se zezamo. Od kafice, pa do skakanja iz aviona, pa šta poželite. Volimo goste, definitivno. Dragi Mishu dobrodošao!

Narodnjaci su zakon !

Ova zemlja je jedno veliko sranje. Gde god pogledaš, sve je u kurcu. Šta me jebo đavo da gledam Beoviziju? Taman sam se ponadala da ima nade za ovaj narod, kada sam odgledala pesmu ove naše dece iz Operacije Trijumf, jer su oni jedini i imali pesmu. Ali ne… Serem se u muzičko znanje i Joksimoviću i Kovaču i Krstićki, pa imaju li oni uši ili se sve pretvorilo u pare i korupciju. Ma neću više ništa da pričam. Besna sam, ali nemoćna, jer narodnjaci su zakon.

Još nešto da dodam, sad kad sam se smirila, da ne pišem novi tekst. Pogledajte samo kako sam proslavila 8. mart, pa će vam biti jasnije što sam se ovako brzo iznervirala.  Može i ovako.

Let 3 – Riječke pičke

Ovo nam je postao hit ove zime.  Jeste malo bezobrazna, ali je odlična, a i deci se sviđa da na sav glas pevaju. Ne koriste ružne reči, samo pevaju. , a ovi malci i nemaju pojma o čemu se radi. Važno da je veselo.

Danas je Dan Republike

Zemlji koje više nema.

Zabranjeno Pušenje – Dan Republike

Danas je Dan Republike
I stari je popio malo
Na televiziji Lepa Brena
I stari se sjeća ratnih vremena

Da bi danas bilo bolje
Oni su poturali svoja pleća
Gazili hladne rijeke
Jeli koru s drveća

Žao mu je što neki misle
Da je život negdje drugdje
I ne sanja se više stari san
Čekaju pasoš da odu van

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže Dragane šuti
Skrati jezik mogu te čuti

Dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

Danas je Dan Republike
I stari se sjeća ratnih dana
Žao mu je što se ni klinci
Više ne igraju partizana

Danas svako zna
Da je glava samo jedna
Danas svako zna
Pred kim pasti na koljena

Danas je Dan Republike i stari kaže
Otvorite prozore, pijan je i čini mu se
Da logorske vatre u daljini gore
Logorske vatre, u daljini gore

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže
Jesi l’ normalan Dragane
Zatvaraj prozore, ne radi grijanje

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

I stara kaže Dragane šuti
Skrati jezik, mogu te čuti

Dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

Zabranjeno Pušenje – Od istorijskog AVNOJa

Cetres’ pete njega je primila partija,
A s vojskom je usao u Trst
Sada ulazi na vrata komesarijata
A prima ga crveni krst

Njegov sin vise nema svoga osmjeha
Po kome su ga znale cure s Koseva

Kaze, stari, ova Juga to je veliki zajeb
Tebe i tvojih komunjara

A stara sjedi i place
Kaze Dragane pusti vjesti malo jace
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race

U njemu tece krv radnih akcija
Kad se diglo i selo i grad
Bio je on bez igdje icega
Ali nikad prazan ko sad

Stari sad se vidi sad se vraca
S kim ste htjeli da budete braca

Zajebo vas Tito i partija cijela
Sloboda ocigledno nije umjela da pjeva

A stara sjedi i place
Kaze Dragane pusti vjesti malo jace
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race

Ponekad sanja smrt kako se sunja
I odvodi najbolje drugove
A ponekad usni nerodjenog unuka
Kako zbori Majakovskog stihove

S barikada se cuje No Pasaran
O kako je cudan bio taj san
Tu je ceta proletera, zastava crvena
Tu je slika Ive Lole Ribara

A stara veli dosta svadje
Kaze Dragane pusti vjesti malo jace
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race

Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race